Манастир Горњак(првобитно назван Ждрело,) задужбина је кнеза Лазара. Тачна година градње није позната, али се претпоставља да је изграђен у периоду од 1376-1380. године
Пема предању, ловећи по планинама кнез Лазар је у шуми наишао на испосника светог Григорија на обали Млаве. Обзиром да свети човек није желео да пређе на другу страну, хук воде је ометао њихов разговор, толико да је светитељ уз помоћ молитве божје утишао хучање реке и мирно разговарао са кнезом, те по жељи светог човека, кнез одлучи да на том месту подигне богомољу
Августа месеца 1380. године кнез Лазар издаје повељу манастиру: " ја правоверни кнез Лазар, самодржац све Српске земље, потрудих се да овај мали дар принесем Владичици мојој, пресветој Богородици, и сазидах цркву на месту које се зове Ждрело Браничевско и приложих и уредих сваким потребама, колико је довољно дому пречисте Богородице"
Као мотив изградње манастира, кнез Лазар наводи жељу да учини мали принос Богородици, али, осим духовних, могући су и извесни државнички разлози за подизање овог манастира. Наиме, Лазар је тек овладао овим крајевима, па је хтео да то обележи својом задужбином
Манастирска црква, посвећена празнику Ваведења Пресвете Богородице, по основној архитектонској замисли, припада моравској школи. Црква има тролисну основу са куполом. Припрата је накнадно дозидана, као и звоник са тремом.
Делећи судбину народа често били принуђени да се бежећи од Османлија склањају у збегове, односећи са собом своје књиге и друге вредне реликвије у друге манастире у којима су проналазили уточиште. Тако се у маснатиру Ремета налази рукописни зборник проповеди светог Григорија Богослова, писан 1628. године.
Током своје историје у манастирској ризници су биле похрањене велике драгоцености попут повеље кнеза Лазара, барјак цара Душана, златни путир(чаша) кнеза Лазара са угравираним иницијалима и многе друге. У Првом светском рату, Бугари су богомољу опљачкали, одневши не само вредне реликвије, већ и манастирска звона.
Изнад манастира, готово скривена у стени, налази се црквица св. Николе, позната као испосница —капела Григорија Синаита млађег, за коју не постоје поздани подаци када је саграђена.
Унутрашњост црквице је већим делом без сачуваног живописа. У горњем делу јужног зида сачувано је неколико мањих композиција које се упркос оштећености јасно распознају: Рођење, Сретење, Крштење и Лазарево Васкрсење
Вредне руке свештенства, које данас живи у Горњаку, видљиве су по цветним алејама и саксијама пуним негованог цвећа које красе двориште манастира. У њему се, поред манастирског конака и гостинске трепезарије налази и извор лековите воде.
Од 2022. године у манастиру се налази део моштију Светог кнеза Лазара. Део моштију ће трајно остати у Лазаревој задужбини подно Хомоља