Манастир у Србији који седам векова сведочи о сусрету два света човека /фото/
Манастир у Србији који седам векова сведочи о сусрету два света човека /фото/
Sputnik Србија
Испод стрмих планинских литица, на малој заравни изнад обале реке, попут каквог драгуља, сместила се српска богомоља, која својим постојањем дуже од седам... 02.08.2025, Sputnik Србија
Испод стрмих планинских литица, на малој заравни изнад обале реке, попут каквог драгуља, сместила се српска богомоља, која својим постојањем дуже од седам векова сведочи о сусрету два света човека
Манастир Горњак(првобитно назван Ждрело,) задужбина је кнеза Лазара. Тачна година градње није позната, али се претпоставља да је изграђен у периоду од 1376-1380. године
Пема предању, ловећи по планинама кнез Лазар је у шуми наишао на испосника светог Григорија на обали Млаве. Обзиром да свети човек није желео да пређе на другу страну, хук воде је ометао њихов разговор, толико да је светитељ уз помоћ молитве божје утишао хучање реке и мирно разговарао са кнезом, те по жељи светог човека, кнез одлучи да на том месту подигне богомољу
Августа месеца 1380. године кнез Лазар издаје повељу манастиру: " ја правоверни кнез Лазар, самодржац све Српске земље, потрудих се да овај мали дар принесем Владичици мојој, пресветој Богородици, и сазидах цркву на месту које се зове Ждрело Браничевско и приложих и уредих сваким потребама, колико је довољно дому пречисте Богородице"
Као мотив изградње манастира, кнез Лазар наводи жељу да учини мали принос Богородици, али, осим духовних, могући су и извесни државнички разлози за подизање овог манастира. Наиме, Лазар је тек овладао овим крајевима, па је хтео да то обележи својом задужбином
Живописан предео око манстира је очарао и нашег песника Ђуру Јакшића, који је одушевљен лепотом певао: „Од Великог Села до самога Ждрела, ко да је вила нека ћилим разастрела“, а чувени путописац Феликс Каниц, је приликом посете манастиру записао: „Застали смо као опчињени раскошном идилом овог предела где су боравили српски пустињаци"
Манастир, наслоњен на стрму кречњачку стену падине Јежевца, до 18. века називан је Ждрело, по најужем сектору клисуре реке Млаве. Назив Горњак изведен је по ветру горњаку, који дува клисуром. Судећи по многобројним поменима у историјским изворима, у манастиру се живело без прекида.
Манастирска црква, посвећена празнику Ваведења Пресвете Богородице, по основној архитектонској замисли, припада моравској школи. Црква има тролисну основу са куполом. Припрата је накнадно дозидана, као и звоник са тремом.
У ниши северног зида цркве налази се ковчег са моштима светог Григорија Синајита — Млађег, називаног и Григорије Горњачки и Григорије Ћутљиви. Бежећи од Турака, свете мошти су монаси носили са собом, па су тако боравиле у манастирима Орешковици, Хопову, Војловици, а за време Другог светског рата у Саборној цркви у Пожаревцу.
Живопис је слабо очуван, а 1847. године пресликао га је Живко Павловић, сликар из Пожаревца. Током радова на рестаурацији фрескописа, 1924. откривено је да се у храму Ваведења Пресвете Богородице налазе оригинални фрагменти фрескописа из XIV века, што посебно даје на значају и вредности манастира Горњак као споменика културе.
За време турске владавине, манастир је претрпео многа разарања. У рату познатом као Кочина Крајина, Турци су 1788. године спалили манастир јер је игуман Исаија сарађивао са Аустријанцима.
Делећи судбину народа често били принуђени да се бежећи од Османлија склањају у збегове, односећи са собом своје књиге и друге вредне реликвије у друге манастире у којима су проналазили уточиште. Тако се у маснатиру Ремета налази рукописни зборник проповеди светог Григорија Богослова, писан 1628. године.
Током своје историје у манастирској ризници су биле похрањене велике драгоцености попут повеље кнеза Лазара, барјак цара Душана, златни путир(чаша) кнеза Лазара са угравираним иницијалима и многе друге. У Првом светском рату, Бугари су богомољу опљачкали, одневши не само вредне реликвије, већ и манастирска звона.
Изнад манастира, готово скривена у стени, налази се црквица св. Николе, позната као испосница —капела Григорија Синаита млађег, за коју не постоје поздани подаци када је саграђена.
Свети Григорије прозван је Синаитом зато што се замонашио на Синајској гори. Григорије је ширио своје учење о умној молитви.Спада међу најзнаменитије хришћанске подвижнике и духовне учитеље на Балкану.
Унутрашњост црквице је већим делом без сачуваног живописа. У горњем делу јужног зида сачувано је неколико мањих композиција које се упркос оштећености јасно распознају: Рођење, Сретење, Крштење и Лазарево Васкрсење
На јужном зиду, y приземној зони налазе су фигуре св. Саве и св. Симеона Немање. Као што се не зна година градње испоснице, тако се не може са сигурношћу утврдити из ког је периода живопис, али се претпоставља да су настале крајем XV или почетком XVI столећа.
У периоду између два рата, Горњак као и многи други српски манастири постали су уточиште руског монаштва у емиграцији. Један од руских монаха је, према причи самог старца Тадеја, на њега као младог монаха имао велики утицај. Архимандрит Тадеј (Штрбуловић), замонашен је у манастиру Горњаку 10. марта 1935.
Током Другог светског рата, старешина манастира синђел Мардарије је ухапшен и интерниран у логор у Немачку где је и умро, а у манастирске одаје се уселила окупаторска немачка војска. Пре свог повлачења, Немцу су манастир опљачкали и запали, уништивши тако и препис повеље о оснивању манастира, а прилаз манастиру и самој клисури су минирали
По неким сведочењима, у планинским паћинама окупатор је направио подземне бункере и тунеле у којима је скривао(или прозводио оружје) . Подземне тунеле и сам манастир је након рата користила Југословенска армија до 1953. године када је враћен Цркви тј. Епархији браничевској и када се у њега усељавају монаси.
Убрзо, Свети архијерејски синод СПЦ претворио је Горњак у женски манастир. У њега се уселило сестринство из Македоније које није желело да остане у оквиру тзв. Македонске цркве. Међу монахињама које су у Горњаку нашле уточиште била је и игуманија Надежда(Рускиња), која је је убрзо постала настојница манастира.
Звоно које је из Горњака однето и било постављено у Седларској цркви, недавно је враћено. Звоно је изливено 1882. године, а на њему је записано "Поклон игумана Јулијана Николића из Дубице са реке Уне и Алексија Илића, игумана манастира Горњак, из Забрђа"
Вредне руке свештенства, које данас живи у Горњаку, видљиве су по цветним алејама и саксијама пуним негованог цвећа које красе двориште манастира. У њему се, поред манастирског конака и гостинске трепезарије налази и извор лековите воде.
Манастир Горњак припада Епархији браничевској. Од децембра 2021. године део братства из манастира Тумана на челу са протосинђелом Петром прелази у манастир Горњак. Игуман горњачки архимандрит Петар изабран је и хиротонисан за викарног епископа топличког 2022. године. Садашњи игуман горњака је јеромонах Гаврило
Приступ ћаскању је блокиран због нарушавања правила.
Поново можете да учествујете за:∞.
Ако се не слажете са блокирањем, користите формулар за повратне информације
Разговор је завршен. У дискусији можете учествовати 24 сата од објављивања чланка.
![Августа месеца 1380. године кнез Лазар издаје повељу манастиру: " ја правоверни кнез Лазар, самодржац све Српске земље, потрудих се да овај мали дар принесем Владичици мојој, пресветој Богородици, и сазидах цркву на месту које се зове Ждрело Браничевско и приложих и уредих сваким потребама, колико је довољно дому пречисте Богородице" - Sputnik Србија](https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/07/16/1188116527_0:0:3074:2048_600x0_80_0_1_a07644dbb1378727e70a540c99d612c1.jpg "Августа месеца 1380. године кнез Лазар издаје повељу манастиру: " ја правоверни кнез Лазар, самодржац све Српске земље, потрудих се да овај мали дар принесем Владичици мојој, пресветој Богородици, и сазидах цркву на месту које се зове Ждрело Браничевско и приложих и уредих сваким потребама, колико је довољно дому пречисте Богородице"")
