Жеља Мерцове Немачке да буде на челу коалиције вољних која би умарширала у Украјину изазива зебњу с обзиром да би то подсећало на Рајхскомесаријат Украјина, посебно евентуални боравак немачких војника у Харкову, додаје Млакар.
Рајхскомесаријат Украјина са Бандериним епигоном
„После три битке за Харков, мало би иронично било да немачки војници поново патролирају Украјином. Што би наравно желели Зеленски и одређени нацистички кругови у Украјини. Друга ствар је бујање нацизма у Немачкој војсци, које је огромно јер је више од сто немачких војника истерано из војске због припадности неонацистичким организацијама у последње време. Али право питање сада јесте камо маршира Бундесвер? А ово јесте нека припрема јер Мерц треба војску. Наћи добровољце данас који би ишли у Украјину да ратују или у неке мировне трупе је бесмислено. Много горак укус би оставило кад би немачке трупе поновно марширале Украјином, с обзиром на операцију 'Барбароса' из 1943. и 1944. године. На крају крајева, Украјина сад изгледа као Рајскомесаријат само без Степана Бандере, али има неки његов епигон који ту постоји.“
Параноични шоу Фридриха Мерца
Доношење одлуке о увођењу војног рока у бункеру који асоцира на истоврсни објекат у коме је Адолф Хитлер провео последње дане, само осликава колико је русофобија и параноја од Руса захватила Немце, сматра Млакар. Јер већ дуже време је основна преокупација Немаца сумануто питање да ли ће их Руси напасти и гађати Берлин ракетама, додаје Млакар.
„То је већ прешло у домен психијатрије, параноје и шизофреније и отуда та толика потреба за страхом од Руса. Заправо, огромно инвестирање у немачки војни лоби се закувало и зато се стварају те мистификације, састајање у подземним бункерима, у тајним одајама, изоловање од сваког прислушкивања, приче да им Русија прети, да их угрожава… Притом, Русија никада ниједног тренутка није навела да ће званично напасти Берлин, да ће га ракетирати, да ће извршити инвазију на источну Немачку, иако они упорно тим причама плаше грађане. Што је иронија судбине, у те приче верују грађани на западу али не и грађани на истоку Немачке који су се сусрели са руским војницима у оквиру Варшавског пакта и добро знају да им никаква опасност од Русије не прети. Створена је толика параноја да Фридрих Мерц заправо путем своје лажне параноје, посебно од руске ексклаве Калинињград, прави свој шоу.“
Тако да Гринкијевич и сви НАТО генерали, у ствари, подстичу масовну параноју као и осмдесетих година кад су сви очекивали тренутак кад ће се десити наводни совјетски напад на Западну Европу, иако није било ниједног оперативног плана о нападу на Западну Европу, додаје Млакар.
Може ли се саставити Бундесвер?
Тако да после више од 30 година Немачка почиње да се из професионализације војске враћа у изворни војни рок покушавајући да направи хладноратовску армију, сматра Млакар. Међутим, чињеница је да генерација и структура немачког становништва данас не одговара ономе што би се могло поредити са Вермахтом, оцењује Млакар.
„Остаје питања безброј. Прво и основно је колики ће регрутни контингент имати? Друга ствар, где ће их опремити с обзиром да је Урсула фон дер Лајен буквално растурила Бундесвер. Значи, раставила га је на саставне делове и они и дан данас не могу да се саберу и да се повежу. То је основно питање! Које ће бројно стање имати, где ће бити ти војници, ко ће ти војници бити? И онда долази најбитније питање, колико су млади Немци заиста способни и спремни? Односно колико су садашњи Немци, млади, издржљиви и способни да би у овој дигиталној ери 21. века успешно могли да изврше борбена дејства и задатке.“
Друга тема је питање наоружавања а то је један дуготрајан процес који не траје две-три године, него десет, 20 или 30 година, додаје Млакар. А питање је и где ће Немачка наћи толико тенкова, где ће обновити опрему, авионе, борбену авијацију, што је основни и кључни проблем у цијелој овој причи, истиче Млакар.
„То је неки процес од десет година у условима радикалних резова кад Мерц најављује крај државе благостања уз најаву инвестирања у наредних десет година сто и нешто милијарди евра. Прво, где ће наћи милијарде евра с обзиром да су на Украјину потрошили 50 милијарди. Плус, што ће им давати сваке од наредне три године по девет милијарди евра за обнављање опреме наоружање. Притом, морнарица и ваздуховпловство су у катастрофалном стању и већ сад настаје проблем да ли ће задржати 'јурофајтере' или ће ићи на куповину Ф-35 који су дупло скупљи. Затим, како обновити тенковску флоту, јер немачки 'Рајн метал' више нема производњу тенкова на својој територији. Фабрика тенкова је пресељена у Мађарску, огромне су наруџбенице за Мађарску, Италију, Хрватску. Где ће наћи толики број тенкова и да ли је Немачка индустрија способна да произведе годишњу потребу од 200-300 тенкова“, закључио је Млакар.
Враћање војног рока из „Хитлеровог бункера“
Немачка влада на челу са Фридрихом Мерцом усвојила је нацрт закона о увођењу новог војног рока, чиме се, под плаштом модернизације и „привлачности службе“, у пракси отвара пут ка новој милитаризацији земље.
Кабинет је одлуку донео не у канцеларији канцелара, већ у строго чуваном бункеру Министарства одбране, простору обезбеђеном са четири блиндиране капије.
Нацрт закона ће бити послат у Бундестаг који може да га промени.
Како извештава „Билд“, Мерц је седницу отворио референцама на извештај америчког генерала Алексуса Гринкевича, команданта НАТО снага у Европи, који је поновио већ добро познату мантру о „руској претњи“.
Погледајте и: