„Са правног становишта, Макрон може да именује (на место премијера) кога год пожели, али са политичког становишта, он мора да изабере некога ко би могао да буде прихватљив кандидат за 577 посланика Народне скупштине (доњег дома парламента), макар на довољно дуг период да се усвоји буџет за 2026. годину“, објашњава се у чланку.
Према писању листа, долазак било које владе неће битно променити сложену политичку ситуацију у парламенту, чији је рад, у суштини, паралисан због тога што су у њему снажно заступљена три блока: левичарска партија, десноцентристичка коалиција и крајња десница.
„Зато је изузетно тешко пронаћи премијера који би могао да функционише у таквим условима“, додаје лист.
Према анкетама листа „Фигаро“, Макрону верује само 15 одсто Француза. Како пише лист, он има неколико опција. Расписивање ванредних парламентарних избора за сада је мало вероватно, јер би председничка центристичка коалиција само изгубила места у парламенту, чиме би додатно ојачала позиције опозиције.
„Још радикалнија опција била би оставка самог Макрона, што би довело до ванредних председничких избора. Тако нешто догодило се само једном у историји Пете републике, када се Шарл де Гол повукао са власти 1969. године након неуспеха на референдуму“, додаје лист.
Већина посланика Народне скупштине (доњег дома парламента) Француске изгласала је 8. септембра неповерење влади након говора премијера Франсое Бајруа. Он је указао на кризну ситуацију у економији земље, пре свега услед брзог раста јавног дуга, а такође је бранио план за ограничавање државне потрошње који је представио у јулу, а који предвиђа уштеде од скоро 44 милијарде евра у 2026. години.
Представници опозиције критиковали су премијера, изјавивши да је политика влада које су се једна за другом смењивале, као и политика председника земље Емануела Макрона, довела до садашње ситуације.
Погледајте и: