Пала француска влада /видео/
19:14 08.09.2025 (Освежено: 20:00 08.09.2025)
© AP Photo / Christophe Ena
Пратите нас
Посланици француског парламента изгласали су неповерење премијеру Франсои Бајруу, који ће морати да поднесе оставку.
Укупно 364 посланика подржало је ту одлуку, њих 194 било је против, а 25 посланика је било уздржано.
Франсоа Бајру, четврти премијер Француске у последње три године, сутра ујутру ће поднети оставку француском председнику Емануелу Макрону после само девет месеци проведених на тој функцији, преносе француски медији.
Јелисејска палата је потврдила да ће Макрон у наредним данима именовати новог премијера.
Бајру је гласање затражио пре две недеље да би потврдио оправданост свог буџетског плана.
„Народна скупштина није одобрила експозе о општим правцима политике владе. Премијер мора да поднесе оставку председнику Републике“, изјавила је председница Народне скупштине Јаел Брон-Пиве.
❌ L'Assemblée a désapprouvé la déclaration de politique générale du Premier ministre.
— Assemblée nationale (@AssembleeNat) September 8, 2025
🔎 En application de l’article 50 de la Constitution, il doit présenter la démission du Gvt au Président de la République.
🗳️ Suffrages exprimés : 558 | Pour : 194 | Contre : 364#DirectAN pic.twitter.com/dKcjKjNEt1
С обзиром да Бајру (74) није „преживео“ Макрон се суочава са задатком да пронађе још једног шефа владе способног да управља буџетом кроз парламент, мање од годину дана након свргавања Бајруовог конзервативног претходника Мишела Барнијеа.
Један од сценарија је и расписивање избора или продужени прелазни период, подсећају француски медији.
Франсоа Бајру, дугогодишњег лидера центристичке странке Демократски покрет, Макрон је крајем прошле године именовао за мандатара нове владе, након што је изгласано неповерење Мишела Барнијеа.
Бајру се од 2020. године налазио на функцији високог комесара за планирање, а од 2007. године је председник Демократског покрета. Такође је био председник Европске демократске партије од 2004. године, а од 2024. године је градоначелник града По у југозападној Француској.
Кандидовао се на председничким изборима 2002, 2007. и 2012. године, а 2017. године је одустао од кандидатуре и подржао Макрона, који га је именовао за министра правде у влади на челу са Едуаром Филипом. Од 1993. до 1997. године био је министар образовања у три узастопне владе.
Погледајте и:
