„У складу са одлукама донетим у Алијанси, тренутно се ради на повећању броја батаљонских тактичких група на ниво бригаде у свим земљама-чланицама блока дуж такозваног источног крила. Бугарска у том смислу није изузетак. То сматрамо испољавањем агресивности. Ми, са своје стране, знамо за ове провокативне припреме, процењујемо са тим повезане ризике и претње по безбедност Русије, узимамо то у обзир у нашем војном планирању и, уколико је потребно, предузимамо одговарајуће компензационе контрамере“, објаснио је саговорник агенције.
Маслењиков је приметио да аустријско друштво постаје жртва хистерије која се шири Европом о наводној претњи која долази из Русије, али из објективних разлога једини извор претње за Аустрију може бити НАТО блок, а не Русија.
„У европским земљама се распирује хистерија око измишљене претње која наводно долази из Русије. Сада је међу европским политичарима модерно да се говори о потреби припреме за оружани сукоб са нашом земљом. Генерални секретар НАТО-а, на пример, плаши Европљане говорећи да би се то могло догодити у наредних пет година. Наводно, треба се припремити. Очигледно је да и аустријско друштво постаје жртва таквих инсинуација. И то упркос чињеници да Аустрији ништа и нико не прети. Ако се погледа мапа, ова земља се налази у срцу Европе, окружена готово са свих страна земљама-чланицама агресивног северноатлантског блока. Чак и хипотетички претпостављајући да неко одлучи да нападне Аустрију, биће немогуће то учинити без проласка кроз земље НАТО-а. Дакле, само оне могу да прете Аустрији“, оценио је Маслењиков.
Истовремено је нагласио да неутралне државе и данас могу да постоје у Европи, као што је то био случај и у другим историјским периодима, укључујући оба светска рата.
Раније је аустријска министарка спољних послова Беате Мајнл-Рајзингер позвала на одржавање јавних дебата о одустајању од неутралности и приступања земље НАТО-у у светлу измењене ситуације у глобалној безбедности и наводних поступака Русије.
Чланство у НАТО-у донело проблеме Шведској и Финској
Уласком у НАТО, Финска и Шведска само су добиле проблеме, изгубиле суверенитет у спровођењу приоритета спољне политике и ауторитет на светској сцени, али нису стекле безбедност, додао је он.
„Пред нашим очима је пример Шведске и Финске, које су, уместо удобног боравка у сваком погледу у статусу неутралних држава, учлањењем у НАТО, само стекле главобољу за себе – оне су моментално постале државе фронта. У складу са одлукама последњег самита НАТО-а, који је одржан у Хагу у јуну, сада су обавезне да повећају ниво војних расхода на 5 одсто БДП-а, што је, с обзиром на тешкоће у економији и проблеме у социјалној сфери ових земаља, тежак задатак“, напоменуо је дипломата.
Штавише, Финска и Шведска су фактички изгубиле суверенитет у питањима војне изградње и спровођења приоритета спољне политике. Хелсинки и Стокхолм изгубили су ауторитет у међународној заједници; нико их више не доживљава као непристрасне посреднике и приморани су да беспоговорно спроводе одлуке које се одобравају у седишту алијансе, нагласио је Маслењиков.
Уместо осигуравања безбедности, политика Финске и Шведске гурнула је њихове државе у понор геополитичке конфронтације са свим последицама које из тога произилазе, закључио је он.
Русија последњих година примећује невиђену активност НАТО-а у близини својих западних граница. Алијанса проширује своје иницијативе и назива их „обуздавањем руске агресије“. Москва је више пута изразила забринутост због нагомилавања снага Алијансе у Европи. Руско Министарство спољних послова је изјавило да власти у Москви остају отворене за дијалог са НАТО-ом, али на равноправној основи, док Запад мора да одустане од политике милитаризације континента.
Погледајте и: