https://sputnikportal.rs/20250909/rusija-preduzima-kontramere-u-svetlu-rasta-kontingenta-istocnog-krila-nato-a-1189918440.html
Русија предузима контрамере у светлу раста контингента источног крила НАТО-а
Русија предузима контрамере у светлу раста контингента источног крила НАТО-а
Sputnik Србија
Руска страна у свом војном планирању узима у обзир ширење контингената НАТО-а у земљама дуж „источног крила“ Алијансе, процењује претње повезане са тим и, ако... 09.09.2025, Sputnik Србија
2025-09-09T07:56+0200
2025-09-09T07:56+0200
2025-09-09T08:06+0200
русија
русија
русија – политика
нато
аустрија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/15/1178556113_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_3ba43ed1303a622938de8edaa0331a3c.jpg
„У складу са одлукама донетим у Алијанси, тренутно се ради на повећању броја батаљонских тактичких група на ниво бригаде у свим земљама-чланицама блока дуж такозваног источног крила. Бугарска у том смислу није изузетак. То сматрамо испољавањем агресивности. Ми, са своје стране, знамо за ове провокативне припреме, процењујемо са тим повезане ризике и претње по безбедност Русије, узимамо то у обзир у нашем војном планирању и, уколико је потребно, предузимамо одговарајуће компензационе контрамере“, објаснио је саговорник агенције.Маслењиков је приметио да аустријско друштво постаје жртва хистерије која се шири Европом о наводној претњи која долази из Русије, али из објективних разлога једини извор претње за Аустрију може бити НАТО блок, а не Русија.„У европским земљама се распирује хистерија око измишљене претње која наводно долази из Русије. Сада је међу европским политичарима модерно да се говори о потреби припреме за оружани сукоб са нашом земљом. Генерални секретар НАТО-а, на пример, плаши Европљане говорећи да би се то могло догодити у наредних пет година. Наводно, треба се припремити. Очигледно је да и аустријско друштво постаје жртва таквих инсинуација. И то упркос чињеници да Аустрији ништа и нико не прети. Ако се погледа мапа, ова земља се налази у срцу Европе, окружена готово са свих страна земљама-чланицама агресивног северноатлантског блока. Чак и хипотетички претпостављајући да неко одлучи да нападне Аустрију, биће немогуће то учинити без проласка кроз земље НАТО-а. Дакле, само оне могу да прете Аустрији“, оценио је Маслењиков.Истовремено је нагласио да неутралне државе и данас могу да постоје у Европи, као што је то био случај и у другим историјским периодима, укључујући оба светска рата.Раније је аустријска министарка спољних послова Беате Мајнл-Рајзингер позвала на одржавање јавних дебата о одустајању од неутралности и приступања земље НАТО-у у светлу измењене ситуације у глобалној безбедности и наводних поступака Русије.Чланство у НАТО-у донело проблеме Шведској и ФинскојУласком у НАТО, Финска и Шведска само су добиле проблеме, изгубиле суверенитет у спровођењу приоритета спољне политике и ауторитет на светској сцени, али нису стекле безбедност, додао је он.„Пред нашим очима је пример Шведске и Финске, које су, уместо удобног боравка у сваком погледу у статусу неутралних држава, учлањењем у НАТО, само стекле главобољу за себе – оне су моментално постале државе фронта. У складу са одлукама последњег самита НАТО-а, који је одржан у Хагу у јуну, сада су обавезне да повећају ниво војних расхода на 5 одсто БДП-а, што је, с обзиром на тешкоће у економији и проблеме у социјалној сфери ових земаља, тежак задатак“, напоменуо је дипломата.Штавише, Финска и Шведска су фактички изгубиле суверенитет у питањима војне изградње и спровођења приоритета спољне политике. Хелсинки и Стокхолм изгубили су ауторитет у међународној заједници; нико их више не доживљава као непристрасне посреднике и приморани су да беспоговорно спроводе одлуке које се одобравају у седишту алијансе, нагласио је Маслењиков.Уместо осигуравања безбедности, политика Финске и Шведске гурнула је њихове државе у понор геополитичке конфронтације са свим последицама које из тога произилазе, закључио је он.Русија последњих година примећује невиђену активност НАТО-а у близини својих западних граница. Алијанса проширује своје иницијативе и назива их „обуздавањем руске агресије“. Москва је више пута изразила забринутост због нагомилавања снага Алијансе у Европи. Руско Министарство спољних послова је изјавило да власти у Москви остају отворене за дијалог са НАТО-ом, али на равноправној основи, док Запад мора да одустане од политике милитаризације континента.Погледајте и:
аустрија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, русија – политика, нато, аустрија
русија, русија – политика, нато, аустрија
Русија предузима контрамере у светлу раста контингента источног крила НАТО-а
07:56 09.09.2025 (Освежено: 08:06 09.09.2025) Руска страна у свом војном планирању узима у обзир ширење контингената НАТО-а у земљама дуж „источног крила“ Алијансе, процењује претње повезане са тим и, ако је потребно, предузима контрамере, изјавио је за Спутњик директор Одељења за европске проблеме руског Министарства спољних послова Владислав Маслењиков.
„У складу са одлукама донетим у Алијанси, тренутно се ради на повећању броја батаљонских тактичких група на ниво бригаде у свим земљама-чланицама блока дуж такозваног источног крила. Бугарска у том смислу није изузетак. То сматрамо испољавањем агресивности. Ми, са своје стране, знамо за ове провокативне припреме, процењујемо са тим повезане ризике и претње по безбедност Русије, узимамо то у обзир у нашем војном планирању и, уколико је потребно, предузимамо одговарајуће компензационе контрамере“, објаснио је саговорник агенције.
Маслењиков је приметио да аустријско друштво постаје жртва хистерије која се шири Европом о наводној претњи која долази из Русије, али из објективних разлога једини извор претње за Аустрију може бити НАТО блок, а не Русија.
„У европским земљама се распирује хистерија око измишљене претње која наводно долази из Русије. Сада је међу европским политичарима модерно да се говори о потреби припреме за оружани сукоб са нашом земљом. Генерални секретар НАТО-а, на пример, плаши Европљане говорећи да би се то могло догодити у наредних пет година. Наводно, треба се припремити. Очигледно је да и аустријско друштво постаје жртва таквих инсинуација. И то упркос чињеници да Аустрији ништа и нико не прети. Ако се погледа мапа, ова земља се налази у срцу Европе, окружена готово са свих страна земљама-чланицама агресивног северноатлантског блока. Чак и хипотетички претпостављајући да неко одлучи да нападне Аустрију, биће немогуће то учинити без проласка кроз земље НАТО-а. Дакле, само оне могу да прете Аустрији“, оценио је Маслењиков.
Истовремено је нагласио да неутралне државе и данас могу да постоје у Европи, као што је то био случај и у другим историјским периодима, укључујући оба светска рата.
Раније је аустријска министарка спољних послова Беате Мајнл-Рајзингер позвала на одржавање јавних дебата о одустајању од неутралности и приступања земље НАТО-у у светлу измењене ситуације у глобалној безбедности и наводних поступака Русије.
Чланство у НАТО-у донело проблеме Шведској и Финској
Уласком у НАТО, Финска и Шведска само су добиле проблеме, изгубиле суверенитет у спровођењу приоритета спољне политике и ауторитет на светској сцени, али нису стекле безбедност, додао је он.
„Пред нашим очима је пример Шведске и Финске, које су, уместо удобног боравка у сваком погледу у статусу неутралних држава, учлањењем у НАТО, само стекле главобољу за себе – оне су моментално постале државе фронта. У складу са одлукама последњег самита НАТО-а, који је одржан у Хагу у јуну, сада су обавезне да повећају ниво војних расхода на 5 одсто БДП-а, што је, с обзиром на тешкоће у економији и проблеме у социјалној сфери ових земаља, тежак задатак“, напоменуо је дипломата.
Штавише, Финска и Шведска су фактички изгубиле суверенитет у питањима војне изградње и спровођења приоритета спољне политике. Хелсинки и Стокхолм изгубили су ауторитет у међународној заједници; нико их више не доживљава као непристрасне посреднике и приморани су да беспоговорно спроводе одлуке које се одобравају у седишту алијансе, нагласио је Маслењиков.
Уместо осигуравања безбедности, политика Финске и Шведске гурнула је њихове државе у понор геополитичке конфронтације са свим последицама које из тога произилазе, закључио је он.
Русија последњих година примећује невиђену активност НАТО-а у близини својих западних граница. Алијанса проширује своје иницијативе и назива их „обуздавањем руске агресије“. Москва је више пута изразила забринутост због нагомилавања снага Алијансе у Европи. Руско Министарство спољних послова је изјавило да власти у Москви остају отворене за дијалог са НАТО-ом, али на равноправној основи, док Запад мора да одустане од политике милитаризације континента.
