До овог открића дошао је интердисциплинарни тим са Универзитета Јужне Флориде и Атлантског универзитета Флориде, у сарадњи са колегама из Индије и Аустралије и идентификовали су бактерију ,,Yersinia pestis'', микроб који узрокује кугу, у масовној гробници у древном граду Џерашу у Јордану, у близини епицентра пандемије, саопштио је Универзитет Јужне Каролине.
Револуционарно откриће дефинитивно повезује патоген са Јустинијановом кугом, која је трајала од 541. до 750.
Вековима су историчари расправљали о томе шта је изазвало разорну епидемију која је усмртила десетине милиона људи, преобликовала Источно римско царство и променила ток западне цивилизације
,,Yersinia pestis'' и даље кружи широм света.
У јулу је становник северне Аризоне преминуо од плућне куге, најсмртоноснијег облика инфекције ,,Yersinia pestis'', што је била прва таква смрт у САД од 2007. године, а само прошле недеље још једна особа у Калифорнији је била позитивна на ову болест.
Ово откриће пружа дуго тражени коначни доказ о присуству ,,Yersinia pestis'' у епицентру Јустинијанове куге. Вековима смо се ослањали на писане извештаје који описују разорну болест, али нам је недостајао било какав чврст биолошки доказ о присуству куге. Наши налази пружају део слагалице који је недостајао, нудећи први директан генетски увид у то како се ова пандемија одвијала у срцу царства, рекао је др Рејс Х. Ј. Џијанг, водећи истраживач.
Јустинијанова куга се први пут појавила у историјским записима у Пелузијуму, пре него што се проширила широм Источног римског царства.
Иако су трагови ,,Yersinia pestis'' претходно били пронађени хиљадама километара далеко у малим западноевропским селима, ниједан доказ никада није пронађен унутар самог царства или близу срца пандемије.
Користећи циљане технике анализе древне ДНК, успешно смо издвојили и секвенцирали генетски материјал из 8 људских зуба ископаних из гробница испод некадашњег римског хиподрома у Џерашу, граду удаљеном само 320 километара од древног Пелузијума, рекао је Грег О’Кори-Кроу професор истраживач.Флориде.
Геномска анализа је открила да су жртве куге носиле скоро идентичне сојеве ,,Yersinia pestis'', потврђујући по први пут да је бактерија била присутна у Источном римском царству између 550. и 660. године н.е.
Анализирајући стотине древних и модерних генома ,,Yersinia pestis'', укључујући и оне новооткривене из Џераша, истраживачи су показали да је бактерија кружила међу људским популацијама миленијумима пре избијања Јустинијанове куге.
Тим је такође открио да касније пандемије куге, од Црне смрти у 14. веку до случајева који се и данас појављују, нису потекле од једног заједничког соја.
Уместо тога, настајале су независно и више пута из дуготрајних животињских резервоара, избијајући у више таласа широм различитих региона и епоха.
Цар Јустинијан био је цар Источног римског царства од 527. до 565.
Под своју контролу је вратио многе области некадашњег Римског царства, попут северне Африке, делова Иберијског и Апенинског полуострва.