https://sputnikportal.rs/20250910/pronadjen-krivac-za-prvu-pandemiju-u-istoriji---tajnu-otkrilo-osam-zuba-1189994904.html
Пронађен кривац за прву пандемију у историји - тајну открило осам зуба
Пронађен кривац за прву пандемију у историји - тајну открило осам зуба
Sputnik Србија
Истраживачи су, по први пут, пронашли геномске доказе о бактерији кривој за прву забележену пандемију у историји – Јустинијанову кугу. Ова епидемија названа по... 10.09.2025, Sputnik Србија
2025-09-10T22:42+0200
2025-09-10T22:42+0200
2025-09-10T22:42+0200
наука и технологија
наука и технологија
куга
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/1d/1154932665_0:63:1241:761_1920x0_80_0_0_64116b5cd7416bbedcd753dd7d242a07.png
До овог открића дошао је интердисциплинарни тим са Универзитета Јужне Флориде и Атлантског универзитета Флориде, у сарадњи са колегама из Индије и Аустралије и идентификовали су бактерију ,,Yersinia pestis'', микроб који узрокује кугу, у масовној гробници у древном граду Џерашу у Јордану, у близини епицентра пандемије, саопштио је Универзитет Јужне Каролине.Револуционарно откриће дефинитивно повезује патоген са Јустинијановом кугом, која је трајала од 541. до 750.Вековима су историчари расправљали о томе шта је изазвало разорну епидемију која је усмртила десетине милиона људи, преобликовала Источно римско царство и променила ток западне цивилизације,,Yersinia pestis'' и даље кружи широм света.У јулу је становник северне Аризоне преминуо од плућне куге, најсмртоноснијег облика инфекције ,,Yersinia pestis'', што је била прва таква смрт у САД од 2007. године, а само прошле недеље још једна особа у Калифорнији је била позитивна на ову болест.Јустинијанова куга се први пут појавила у историјским записима у Пелузијуму, пре него што се проширила широм Источног римског царства.Иако су трагови ,,Yersinia pestis'' претходно били пронађени хиљадама километара далеко у малим западноевропским селима, ниједан доказ никада није пронађен унутар самог царства или близу срца пандемије.Геномска анализа је открила да су жртве куге носиле скоро идентичне сојеве ,,Yersinia pestis'', потврђујући по први пут да је бактерија била присутна у Источном римском царству између 550. и 660. године н.е.Анализирајући стотине древних и модерних генома ,,Yersinia pestis'', укључујући и оне новооткривене из Џераша, истраживачи су показали да је бактерија кружила међу људским популацијама миленијумима пре избијања Јустинијанове куге.Тим је такође открио да касније пандемије куге, од Црне смрти у 14. веку до случајева који се и данас појављују, нису потекле од једног заједничког соја.Уместо тога, настајале су независно и више пута из дуготрајних животињских резервоара, избијајући у више таласа широм различитих региона и епоха. Цар Јустинијан био је цар Источног римског царства од 527. до 565.Под своју контролу је вратио многе области некадашњег Римског царства, попут северне Африке, делова Иберијског и Апенинског полуострва.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, куга, друштво
наука и технологија, куга, друштво
Пронађен кривац за прву пандемију у историји - тајну открило осам зуба
Истраживачи су, по први пут, пронашли геномске доказе о бактерији кривој за прву забележену пандемију у историји – Јустинијанову кугу. Ова епидемија названа по византијском цару описана је пре скоро 1.500 година.
До овог открића дошао је интердисциплинарни тим са Универзитета Јужне Флориде и Атлантског универзитета Флориде, у сарадњи са колегама из Индије и Аустралије и идентификовали су бактерију ,,Yersinia pestis'', микроб који узрокује кугу, у масовној гробници у древном граду Џерашу у Јордану, у близини епицентра пандемије,
саопштио је Универзитет Јужне Каролине.
Револуционарно откриће дефинитивно повезује патоген са Јустинијановом кугом, која је трајала од 541. до 750.
Вековима су историчари расправљали о томе шта је изазвало разорну епидемију која је усмртила десетине милиона људи, преобликовала Источно римско царство и променила ток западне цивилизације
,,Yersinia pestis'' и даље кружи широм света.
У јулу је становник северне Аризоне преминуо од плућне куге, најсмртоноснијег облика инфекције ,,Yersinia pestis'', што је била прва таква смрт у САД од 2007. године, а само прошле недеље још једна особа у Калифорнији је била позитивна на ову болест.
Ово откриће пружа дуго тражени коначни доказ о присуству ,,Yersinia pestis'' у епицентру Јустинијанове куге. Вековима смо се ослањали на писане извештаје који описују разорну болест, али нам је недостајао било какав чврст биолошки доказ о присуству куге. Наши налази пружају део слагалице који је недостајао, нудећи први директан генетски увид у то како се ова пандемија одвијала у срцу царства, рекао је др Рејс Х. Ј. Џијанг, водећи истраживач.
Јустинијанова куга се први пут појавила у историјским записима у Пелузијуму, пре него што се проширила широм Источног римског царства.
Иако су трагови ,,Yersinia pestis'' претходно били пронађени хиљадама километара далеко у малим западноевропским селима, ниједан доказ никада није пронађен унутар самог царства или близу срца пандемије.
Користећи циљане технике анализе древне ДНК, успешно смо издвојили и секвенцирали генетски материјал из 8 људских зуба ископаних из гробница испод некадашњег римског хиподрома у Џерашу, граду удаљеном само 320 километара од древног Пелузијума, рекао је Грег О’Кори-Кроу професор истраживач.Флориде.
Геномска анализа је открила да су жртве куге носиле скоро идентичне сојеве ,,Yersinia pestis'', потврђујући по први пут да је бактерија била присутна у Источном римском царству између 550. и 660. године н.е.
Анализирајући стотине древних и модерних генома ,,Yersinia pestis'', укључујући и оне новооткривене из Џераша, истраживачи су показали да је бактерија кружила међу људским популацијама миленијумима пре избијања Јустинијанове куге.
Тим је такође открио да касније пандемије куге, од Црне смрти у 14. веку до случајева који се и данас појављују, нису потекле од једног заједничког соја.
Уместо тога, настајале су независно и више пута из дуготрајних животињских резервоара, избијајући у више таласа широм различитих региона и епоха.
Цар Јустинијан био је цар Источног римског царства од 527. до 565.
Под своју контролу је вратио многе области некадашњег Римског царства, попут северне Африке, делова Иберијског и Апенинског полуострва.
