У бујном зеленилу испод окомите стене брда Врањ, угнездио се манастир Витовница-светиња посвећена празнику Успења Пресвете Богородице
Изграђен је на уздигнутом платоу изнад реке Витовнице, на месту где она излази из теснаца клисуре Склоп, на крајњим западним обронцима Хомољских планина десетак километара источно од Петровца на Млави.
Иако оснивачка повеља не постоји, верује се да је светињу, као своју задужбину, подигао краљ Милутин крајем тринаестог века у знак захвалности за победу над бугарским одметницима, татарског порекла, Дрманом и Куделином, који су годинама харали овим крајевима.
Неки подаци указују да је на овом месту и раније био храм. Ово веровање поткрепљује се записом у камену узиданом лево од улаза у цркву, на коме је јерменским и старосрпским словима исписан текст, који у преводу гласи: ''У име Оца и Сина и Светога Духа, Влада, син Бабугов, постави тај Божји храм у спомен апостолу Јакову и Петру, године 6726 .'' (1218.година)
Главна манастирска црква по стилу градње припада моравској школи српске архитектуре. Основа је крст са јако израженим апсидама, певничким и олтарском. Црква је сачињена од припрате, наоса и олтарског дела. Припрата и кула у којој се налази звоник су дозидане накнадно.
Од првобитне цркве, у данашњем храму сачувани су само њени темељи. У средњем делу храма налази се гроб непознатог монаха синаита који, иако је данас празан, народ поштује као велику светињу.
Као ни првобитне фреске, тако ни иконе нису сачуване. Сматра се да је дрвени иконостас настао тек у првој половини 19. века и то 1856. године, а иконе које се налазе у иконостасу датирају из 1831. и 1854. године.
Нису само Османлије разарале ову српску богомољу, већ су то чинили и окупатори- Бугари и Немци. Бугари су 1915. светињу опљачкали, а витовничког игумана Исаију Богдановића одвели у логор и тамо га убили. Готово исту судбину доживео је манастир 1943. када су немачке окупационе власти спалиле манастир, а витовничког јерођакона Авакума Момчиловића спровели у логор на Бањици, где су га и убили
У пуст и спаљен манастир 1946. године за игумана је постављен јеромонах Хризостом Пајић, који је у изузетно тешким условима манастир обновио. Заслугом послератних игумана Витовнице, међу којима се посебно истиче Тадеј Штрбуловић(отац Тадеј), православна светиња се подигла из пепела
Данас је Витовница место ходочашћа великог броја верника који долазе да се помоле над гробом старца Тадеја Витовничког, који је дуго времена провео на челу манастирског братства. Отац Тадеј је био један од најцењенијих духовника новијег времена. Иза себе је оставио велики број поука и цитата о животу, браку, љубави, Богу…