Светиња у којој почива велики духовник српског народа

У бујном зеленилу испод окомите стене брда Врањ, угнездио се манастир Витовница-светиња посвећена празнику Успења Пресвете Богородице

1/22

У бујном зеленилу испод окомите стене брда Врањ, угнездио се манастир Витовница-светиња посвећена празнику Успења Пресвете Богородице

Изграђен је на уздигнутом платоу изнад реке Витовнице, на месту где она излази из теснаца клисуре Склоп, на крајњим западним обронцима Хомољских планина десетак километара источно од Петровца на Млави.

2/22

Изграђен је на уздигнутом платоу изнад реке Витовнице, на месту где она излази из теснаца клисуре Склоп, на крајњим западним обронцима Хомољских планина десетак километара источно од Петровца на Млави.

Иако оснивачка повеља не постоји, верује се да је светињу, као своју задужбину, подигао краљ Милутин крајем тринаестог века у знак захвалности за победу над бугарским одметницима, татарског порекла, Дрманом и Куделином, који су годинама харали овим крајевима.

3/22

Иако оснивачка повеља не постоји, верује се да је светињу, као своју задужбину, подигао краљ Милутин крајем тринаестог века у знак захвалности за победу над бугарским одметницима, татарског порекла, Дрманом и Куделином, који су годинама харали овим крајевима.

Неки подаци указују да је на овом месту и раније био храм. Ово веровање поткрепљује се записом у камену узиданом лево од улаза у цркву, на коме је јерменским и старосрпским словима исписан текст, који у преводу гласи: ''У име Оца и Сина и Светога Духа, Влада, син Бабугов, постави тај Божји храм у спомен апостолу Јакову и Петру, године 6726 .'' (1218.година)

4/22

Неки подаци указују да је на овом месту и раније био храм. Ово веровање поткрепљује се записом у камену узиданом лево од улаза у цркву, на коме је јерменским и старосрпским словима исписан текст, који у преводу гласи: ''У име Оца и Сина и Светога Духа, Влада, син Бабугов, постави тај Божји храм у спомен апостолу Јакову и Петру, године 6726 .'' (1218.година)

© Sputnik / Лола ЂорђевићНа стени, која се уздиже изнад манастира, по предању, била је мала црквица (капела) чији се остаци још познају и омања пећина. Предање говори да су се у њој, још далеко пре постанка манастира Витовнице, подвизавали монаси и мала црквица на камену служила им је за богослужење.

5/22

На стени, која се уздиже изнад манастира, по предању, била је мала црквица (капела) чији се остаци још познају и омања пећина. Предање говори да су се у њој, још далеко пре постанка манастира Витовнице, подвизавали монаси и мала црквица на камену служила им је за богослужење.

© Sputnik / Лола ЂорђевићСамо име Витовница потиче од појма витло, врсте воденичних кола или речних витла која су служила за млевење и испирање руде. Према предању, у непосредној близини манастира налазила су се рударска окна, а витовничка река је покретала многе витлове и на њима чекиће за ковање полуга.

6/22

Само име Витовница потиче од појма витло, врсте воденичних кола или речних витла која су служила за млевење и испирање руде. Према предању, у непосредној близини манастира налазила су се рударска окна, а витовничка река је покретала многе витлове и на њима чекиће за ковање полуга.

© Sputnik / Лола ЂорђевићНајраније помињање Витовнице налазимо у Повељи угарског краља Жигмунда из 1390. године где се помиње као градић-утврђење (castrum Vytiniche) у чијој близини се одиграла битка између Угара и Турака

7/22

Најраније помињање Витовнице налазимо у Повељи угарског краља Жигмунда из 1390. године где се помиње као градић-утврђење (castrum Vytiniche) у чијој близини се одиграла битка између Угара и Турака

© Sputnik / Лола ЂорђевићКао манстир, први пут се помиње у пореским књигама 1476. године, као манастир Светог Николе у Ждрелу, а касније као место на коме је Али-бег (Ђерђелез Алија) од цркве направио кућу и уредио своје боравиште, како би са пристојне удаљености и висине контролисао пролазе према Горњачкој клисури.

8/22

Као манстир, први пут се помиње у пореским књигама 1476. године, као манастир Светог Николе у Ждрелу, а касније као место на коме је Али-бег (Ђерђелез Алија) од цркве направио кућу и уредио своје боравиште, како би са пристојне удаљености и висине контролисао пролазе према Горњачкој клисури.

© Sputnik / Лола ЂорђевићПопут многих других светиња, и Витовница је делила трагичну судбину српског народа, па су тако 1690. године, бежећи од Турака, калуђери спас пронашли у манастиру Бешеново поневши са собом чувено Витовничко јеванђеље.

9/22

Попут многих других светиња, и Витовница је делила трагичну судбину српског народа, па су тако 1690. године, бежећи од Турака, калуђери спас пронашли у манастиру Бешеново поневши са собом чувено Витовничко јеванђеље.

© Sputnik / Лола ЂорђевићУ време Кочине крајине Турци су храм и конаке разорили, па је од тада дужи период манастир био потпуно напуштен и зарастао у коров. Обновљен је тек у време Карађорђа а у обнови су, поред монаха, учествовали и сви виђенији људи околних села, међу којима и познате личности Карађорђевог устанка.

10/22

У време Кочине крајине Турци су храм и конаке разорили, па је од тада дужи период манастир био потпуно напуштен и зарастао у коров. Обновљен је тек у време Карађорђа а у обнови су, поред монаха, учествовали и сви виђенији људи околних села, међу којима и познате личности Карађорђевог устанка.

11/22

Манастирски комплекс састоји се од цркве посвећене Успењу Пресвете Богородице, два конака, остатака пећинске капеле и зидова старог утврђења

Главна манастирска црква по стилу градње припада моравској школи српске архитектуре. Основа је крст са јако израженим апсидама, певничким и олтарском. Црква је сачињена од припрате, наоса и олтарског дела. Припрата и кула у којој се налази звоник су дозидане накнадно.

12/22

Главна манастирска црква по стилу градње припада моравској школи српске архитектуре. Основа је крст са јако израженим апсидама, певничким и олтарском. Црква је сачињена од припрате, наоса и олтарског дела. Припрата и кула у којој се налази звоник су дозидане накнадно.

13/22

Комплетна обнова извршена је 1856. године, када је дозидана припрата и звоник, кров покривен белим лимом, обновљени конаци и трпезарија, а цела површина цркве живописана.

© Sputnik / Лола ЂорђевићУ непосредној близини манастира, на месту где се река Витовница појављује из клисуре зване Скоп, налази се извор Светог Јована Крститеља за кога се верује да је лековит. До лековитог извора долази се стазом од манастира, преко малог моста на реци.

14/22

У непосредној близини манастира, на месту где се река Витовница појављује из клисуре зване Скоп, налази се извор Светог Јована Крститеља за кога се верује да је лековит. До лековитог извора долази се стазом од манастира, преко малог моста на реци.

Од првобитне цркве, у данашњем храму сачувани су само њени темељи. У средњем делу храма налази се гроб непознатог монаха синаита који, иако је данас празан, народ поштује као велику светињу.

15/22

Од првобитне цркве, у данашњем храму сачувани су само њени темељи. У средњем делу храма налази се гроб непознатог монаха синаита који, иако је данас празан, народ поштује као велику светињу.

16/22

Једине сачуване фреске датирају из друге половине 19. века, и те фреске су сачуване у куполи.

Као ни првобитне фреске, тако ни иконе нису сачуване. Сматра се да је дрвени иконостас настао тек у првој половини 19. века и то 1856. године, а иконе које се налазе у иконостасу датирају из 1831. и 1854. године.

17/22

Као ни првобитне фреске, тако ни иконе нису сачуване. Сматра се да је дрвени иконостас настао тек у првој половини 19. века и то 1856. године, а иконе које се налазе у иконостасу датирају из 1831. и 1854. године.

Нису само Османлије разарале ову српску богомољу, већ су то чинили и окупатори- Бугари и Немци. Бугари су 1915. светињу опљачкали, а витовничког игумана Исаију Богдановића одвели у логор и тамо га убили. Готово исту судбину доживео је манастир 1943. када су немачке окупационе власти спалиле манастир, а витовничког јерођакона Авакума Момчиловића спровели у логор на Бањици, где су га и убили

18/22

Нису само Османлије разарале ову српску богомољу, већ су то чинили и окупатори- Бугари и Немци. Бугари су 1915. светињу опљачкали, а витовничког игумана Исаију Богдановића одвели у логор и тамо га убили. Готово исту судбину доживео је манастир 1943. када су немачке окупационе власти спалиле манастир, а витовничког јерођакона Авакума Момчиловића спровели у логор на Бањици, где су га и убили

У пуст и спаљен манастир 1946. године за игумана је постављен јеромонах Хризостом Пајић, који је у изузетно тешким условима манастир обновио. Заслугом послератних игумана Витовнице, међу којима се посебно истиче Тадеј Штрбуловић(отац Тадеј), православна светиња се подигла из пепела

19/22

У пуст и спаљен манастир 1946. године за игумана је постављен јеромонах Хризостом Пајић, који је у изузетно тешким условима манастир обновио. Заслугом послератних игумана Витовнице, међу којима се посебно истиче Тадеј Штрбуловић(отац Тадеј), православна светиња се подигла из пепела

© Sputnik / Лола ЂорђевићВитовница, као и многе друге светиње у браничевској Епархији, постали су након Октобарске револуције уточиште руских монаха и монахиња. Распоређени у српским манастирима, руски клуђери су умногоме утицали на непосредно формирање неких од највећих српских духовника 20. века попут епископа Николаја (Велимировића), архимандрита Јустина (Поповића) као и оца Тадеја

20/22

Витовница, као и многе друге светиње у браничевској Епархији, постали су након Октобарске револуције уточиште руских монаха и монахиња. Распоређени у српским манастирима, руски клуђери су умногоме утицали на непосредно формирање неких од највећих српских духовника 20. века попут епископа Николаја (Велимировића), архимандрита Јустина (Поповића) као и оца Тадеја

Данас је Витовница место ходочашћа великог броја верника који долазе да се помоле над гробом старца Тадеја Витовничког, који је дуго времена провео на челу манастирског братства. Отац Тадеј је био један од најцењенијих духовника новијег времена. Иза себе је оставио велики број поука и цитата о животу, браку, љубави, Богу…

21/22

Данас је Витовница место ходочашћа великог броја верника који долазе да се помоле над гробом старца Тадеја Витовничког, који је дуго времена провео на челу манастирског братства. Отац Тадеј је био један од најцењенијих духовника новијег времена. Иза себе је оставио велики број поука и цитата о животу, браку, љубави, Богу…

22/22

„Каквим се мислима бавимо - такав нам је живот. Ако су нам мисли мирне и тихе - ето нама мир. Ако су нам мисли негативне - ето нама немир“, говорио је отац Тадеј Витовнички