Поред стотине Албанаца који су у знак подршке оптуженим ОВК злочинцима изашли на улице Хага, њима ће подршку пружити и челни људи Клинтонове администрације. Према поднеску који је суду још пре почетка суђења упутио тадашњи Тачијев бранилац, у одбрану бившег вође ОВК могли би сведочити амерички генерал Весли Кларк, који је командовао нападом НАТО на СР Југославију, некадашњи шеф Унмика Бернар Кушнер и бивши челник посматрачке мисије ОЕБС на Косову (КВМ) Вилијам Вокер.
Помоћ ,,на терену" Хашиму Тачију, Кадрију Весељију, Јакупу Краснићију и Реџепу Сељимију, којима се суди пред Специјалним судом за ратне злочине пружају окупљени Албанци који су ,,свратили" и испред српске амбасаде где су довикивали увреде и качили заставу ОВК на зграду српског изасланства.
Ипак, Петронијевић сматра да Тачи у овом тренутку одговара садашњој америчкој администрацији која заговара компромис, те да узроке демонстрација треба сагледати и са те стране.
Мислим да је Тачи одведен у Хаг и ухапшен управо због тога што је у једном тренутку схватио да мора да прави компромис са Београдом. То је било супротно интересима америчке спољне политике у том тренутку, и онда је покренут пројекат активирања и прављења тог суда, сличног Хашком трибуналу, који је био инструмент притиска на Србе, рекао је Петронијевић за Спутњик.
У одбрану бившег вође ОВК могли би сведочити амерички генерал Весли Кларк, који је командовао нападом НАТО на СР Југославију, некадашњи шеф Унмика Бернар Кушнер и бивши челник посматрачке мисије ОЕБС на Косову (КВМ) Вилијам Вокер.
© AP Photo / Koen van Weel
Он сматра да је, упркос Тачијевим тероритичким и злочиначким активностима и ангажману током рата на Косову и Метохији он ипак схватио да је за живот на овим просторима потребан компромис, те да је због тога и уклоњен од његових сопствених налогодаваца. Компромис није одговарао тадашњој америчкој политици, односно Бајденовој администрацији, јер се он није уклапао са америчким интересима за Балкан.
Можда је процена садашње америчке администрације да би Тачи са својим ставовима више одговарао њиховим садашњим интересима него Курти. Аљбин Курти има комплекс зато што није учествовао у борбама, дакле није био у ОВК, и тај недостатак његовог „ратног бекграунда“ представља велики минус код албанске ветеранске популације која има велики утицај на формирање власти на самопроглашеном Косову. Управо зато његово понашање према Србима, његов ригидан став, прогањање и стварање атмосфере сукоба представљају начин на који Курти надокнађује тај комплекс.
Имамо ли ми користи?
Једина корист коју Срби имају од рада суда који терети вође ОВК јесте та што се показало да смо били у праву: највећи број злочина који су нама приписивани, сада се показало да су у ствари починили припадници ОВК, те да је више Албанаца страдало од руке Рамуша Харадинаја, него у свим сукобима са српском војском и полицијом.
То је једино растерећење за нас, али оно, наравно, долази касно. Злочине Тачија, Харадинаја и других требало је процесуирати у Хашком трибуналу, али они то нису урадили. Харадинај је два пута изведен пред суд и два пута ослобођен и то је била судбина која му је била унапред намењена.
Сукоб Куртија са Западом увек је био монтиран, каже Петронијеви, а једино где је дошло до реалног неслагања јесте био сукоб између тадашње Трампове администрације и онога што се на Косову догађало. У том правцу треба посматрати и недавне одлуке о наставку стратешких разговора са косовским Албанцима и Србима, тврди он.
То што се показало да смо све време били у праву јесте растерећење за нас, али оно, наравно, долази касно. Злочине Тачија, Харадинаја и других требало је процесуирати у Хашком трибуналу, али они то нису урадили, каже Петронијевић.
© Sputnik / Алексей Витвицкий
/ Амерички интереси
Срби су у претходном периоду неолиберално-глобалистичке стратегије, не само у време Бајдена, већ и Обаме, Буша, Клинтона, више од 30 година били дежурни кривци на Балкану.
То је био пројекат Лондона и Вашингтона, објашњава наш саговорник, а по систему лажних заставица изазивани су злочини, за које се онда оптуживала српска страна.
То је основна промена у америчкој спољној политици. Америка се у последњој години више пасивизирала на овим просторима. Међутим, оно што се догађа у Босни и на Косову подстакло је садашњу америчку администрацију да опет обрати већу пажњу, што видимо и по томе што је именован отправник послова, што је ипак помак. То је био директан шамар Куртију и његовој администрацији.
Да је остала претходна администрација, неолиберално-глобалистичка, којој припадају и Бајден и Харисова, Срби не би могли да очекују никакве притиске на Приштину, а наши проблеми би били све већи, сматра наш саговорник. Сједињене Америчке Државе нису држале свој фокус на нама у претходних годину дана и зато сада можемо очекивати да ће ЕУ успорити у свом кажњавању Срба, те да ће српски национални корпус на Балкану бити третиран другачије – да ћемо коначно моћи да удахнемо мало ваздуха и подигнемо главу, закључује Петронијевић.
Погледајте и: