Древни рептили, који су живели током средњег тријаса, непосредно пре успона диносауруса, били су толико мали да је цело њихово тело могло да стане на људски длан, навео је ,,Phys.org''.
Нова животиња не личи ни на шта до сада откривено и натерала нас је све да поново размислимо о еволуцији гуштера, змија и туатаре - изјавио је у саопштењу Ден Марк са Универзитета у Бристолу.
Скелет најстаријег познатог члана реда лепидосауриа, породице гмизаваца, пронађен је 2015. на плажи богатој фосилима у Девону, у југозападној Енглеској. Међутим, научницима су биле потребне године да утврде о чему се заправо ради.
Нови фосил не показује скоро ништа од онога што смо очекивали, рекао је Марк
Савремени гуштери и змије имају делимично зглобну лобању и много зуба на непцу – али овај древни предак није имао ни једно ни друго.
- Не само то, већ је имао и спектакуларно велике зубе у поређењу са својим најближим сродницима.
Такође има кост која се протеже од образа до вилице, особину коју дели једино са јединственом туатаром, која се често назива „живим фосилом“.
Ова звер је користила зубе да пробија и сече тврде кутикуле свог плена инсеката, прилично слично као што то туатара ради данас, рекао је Мајкл Бентон, са Универзитета у Бристолу.
Фосил је било тешко проучавати јер је веома мали, лобања је широка само 1,5 центиметара, и био је очуван у великој стени.
Зато су га британски истраживачи скенирали користећи Европски центар за синхротронско зрачење, постројење које ради као нека врста огромног микроскопа и производи рендгенске зраке 100 милијарди пута јаче од оних који се користе у болницама.
Синхротрон је омогућио научницима да зумирају велике објекте и добију слике веома високе резолуције.
Научници су претка гуштера назвали Агриодонтосаурус хелсбyпетрае, по формацији Хелсби, где је откривен.
Погледајте и: