Нешто слично се већ догодило у региону између 1300. и 1850. године, када су просечне годишње температуре биле ниже за два степена, што је довело до учесталих изузетно оштрих зима, лоших жетви и масовне глади.
Резултати истраживања које је спровела океанограф са Универзитета у Ексетеру, Беатрис Арељано Нава, показују да Северноатлантска кружна струја „губи стабилност“ и да је „тачка без повратка“ већ близу.
Ова струја, која обухвата и Голфску струју, учествује у преношењу топлих вода из тропских предела ка северу и загрева Европу. Знаци њене дестабилизације први пут су се појавили 1950-их година. На то указују резултати проучавања шкољки прикупљених са дна Северног Атлантика.
По траговима на шкољкама може се одредити колико су старе и какви су били климатски услови током тих година: што је линија на шкољки шира, то су услови били повољнији. Управо ти трагови указују на погоршање стања морске струје отприлике од средине 20. века. Ипак, научници за сада не могу прецизно да кажу када би тачно могло да почне Мало ледено доба.
Погледајте и: