https://sputnikportal.rs/20250301/naucnici-predvidjaju-pocetak-novog-ledenog-doba-1183161929.html
Научници предвиђају почетак новог леденог доба
Научници предвиђају почетак новог леденог доба
Sputnik Србија
Пре око 2,5 милиона година, Земља је ушла у еру обележену сукцесивним леденим добима и интерглацијалним периодима, а из последње глацијације изашла је пре око... 01.03.2025, Sputnik Србија
2025-03-01T22:51+0100
2025-03-01T22:51+0100
2025-03-01T22:51+0100
наука и технологија
наука и технологија
климатске промене
ледено доба
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/1e/1182119302_0:49:3552:2047_1920x0_80_0_0_5009e23beae83a2fc38b04085addedb4.jpg.webp
Међународни тим истраживача је то предвиђање засновао на новом тумачењу малих промена у Земљиној орбити око Сунца, које доводе до великих промена у клими планете током периода од више хиљада година.Студија прати природне циклусе Земљине климе током периода од милион година. Налази дају нове увиде у динамичан климатски систем и представљају велику промену у разумевању глацијалних циклуса наше планете.Истраживачи су испитали податке о милион година климатских промена, који показују промене у величини ледених плоча на копну широм северне хемисфере заједно са температуром дубоког океана.Успели су да повежу те промене са малим цикличним варијацијама у облику Земљине орбите око Сунца, њеним подрхтавањем и углом њене осе.Један тип промене у Земљиној орбити одговоран је за крај ледених доба, док је други повезан са њиховим повратком.„Били смо запањени открићем тако јасног утицаја различитих орбиталних параметара на климу“, додао је Стивен Баркер, професор на Кардифском универзитету. „Тешко је поверовати да тај образац није виђен раније“.Идеје о вези између Земљине орбите око Сунца и флуктуација између глацијалних и интерглацијалних услова постоје дуже од сто година, али нису потврђене подацима из стварног света до средине 1970-их.Научници отад улажу напор да идентификују који је тачно орбитални параметар најважнији за почетак и крај глацијалних циклуса због тешкоће да се датирају климатске промене тако далеко у прошлости.Истраживачи су превазишли тај проблем посматрајући облик климатских података током времена, што им је омогућило да идентификују како се различити параметри уклапају да би произвели одређене климатске промене.Открили су да свака глацијација током последњих 900.000 година следи предвидљив образац. Тај природни образац – у одсуству емисија гасова које су изазвали људи – указује да би тренутно требало да се налазимо у средини стабилног интерглацијалног периода и да ће следеће ледено доба почети за отприлике 10.000 година.Образац се толико може репродуковати да је тачно предвиђено кад се сваки интерглацијални период током последњих милион година догодио и колико је трајао. Ово је важно зато што потврђује да су природни климатски циклуси на Земљи током десетина хиљада година увелико предвидљиви, а не случајни или хаотични. Налази представљају велики допринос јединственој теорији глацијалних циклуса.Међутим, транзиција у глацијално стање за 10.000 година је мало вероватна пошто су емисије угљен-диоксида у атмосферу већ скренуле климу са природног курса, са дугорочнијим утицајима у будућности, каже Грегор Кнор из Института Алфред Вегенер за поларна и морска истраживања.Истраживачи планирају да на темељу својих налаза креирају базну линију Земљиног природног климата за наредних 10-20 хиљада година калибрирајући прошле промене. У комбинацији са симулацијама климатског модела, очекују да ће квантификовати апсолутне ефекте климатских промена које су проузроковали људи у погледу далеке будућности.„Сад знамо да је климат увелико предвидљив у овим дугачким временским размерама и прошле промене могу нам рећи шта би се могло десити у будућности. Ово нисмо могли урадити раније са сигурношћу коју даје наша нова анализа“, каже Баркер, преноси ЕурекАлерт.То је битно за боље информисане одлуке о емисијама гасова који изазивају ефекат стаклене баште, што ће одредити будуће климатске промене.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, климатске промене, ледено доба
наука и технологија, климатске промене, ледено доба
Научници предвиђају почетак новог леденог доба
Пре око 2,5 милиона година, Земља је ушла у еру обележену сукцесивним леденим добима и интерглацијалним периодима, а из последње глацијације изашла је пре око 11.700 година. Нова анализа сугерише да се почетак новог леденог доба може очекивати за 10.000 година.
Међународни тим истраживача је то предвиђање засновао на новом тумачењу малих промена у Земљиној орбити око Сунца, које доводе до великих промена у клими планете током периода од више хиљада година.
Студија прати природне циклусе Земљине климе током периода од милион година. Налази дају нове увиде у динамичан климатски систем и представљају велику промену у разумевању глацијалних циклуса наше планете.
Истраживачи су испитали податке о милион година климатских промена, који показују промене у величини ледених плоча на копну широм северне хемисфере заједно са температуром дубоког океана.
Успели су да повежу те промене са малим цикличним варијацијама у облику Земљине орбите око Сунца, њеним подрхтавањем и углом њене осе.
„Открили смо предвидљив образац током последњих милион година за одређивање времена кад се Земљина клима мења између глацијалних „ледених доба“ и благих периода као данас – такозваних интерглацијала“, каже проф. Лорејн Лисецки са Калифорнијског универзитета у Санта Барбари.
Један тип промене у Земљиној орбити одговоран је за крај ледених доба, док је други повезан са њиховим повратком.
„Били смо запањени открићем тако јасног утицаја различитих орбиталних параметара на климу“, додао је Стивен Баркер, професор на Кардифском универзитету. „Тешко је поверовати да тај образац није виђен раније“.
Идеје о вези између Земљине орбите око Сунца и флуктуација између глацијалних и интерглацијалних услова постоје дуже од сто година, али нису потврђене подацима из стварног света до средине 1970-их.
Научници отад улажу напор да идентификују који је тачно орбитални параметар најважнији за почетак и крај глацијалних циклуса због тешкоће да се датирају климатске промене тако далеко у прошлости.
Истраживачи су превазишли тај проблем посматрајући облик климатских података током времена, што им је омогућило да идентификују како се различити параметри уклапају да би произвели одређене климатске промене.
Открили су да свака глацијација током последњих 900.000 година следи предвидљив образац. Тај природни образац – у одсуству емисија гасова које су изазвали људи – указује да би тренутно требало да се налазимо у средини стабилног интерглацијалног периода и да ће следеће ледено доба почети за отприлике 10.000 година.
Образац се толико може репродуковати да је тачно предвиђено кад се сваки интерглацијални период током последњих милион година догодио и колико је трајао. Ово је важно зато што потврђује да су природни климатски циклуси на Земљи током десетина хиљада година увелико предвидљиви, а не случајни или хаотични. Налази представљају велики допринос јединственој теорији глацијалних циклуса.
Међутим, транзиција у глацијално стање за 10.000 година је мало вероватна пошто су емисије угљен-диоксида у атмосферу већ скренуле климу са природног курса, са дугорочнијим утицајима у будућности, каже Грегор Кнор из Института Алфред Вегенер за поларна и морска истраживања.
Истраживачи планирају да на темељу својих налаза креирају базну линију Земљиног природног климата за наредних 10-20 хиљада година калибрирајући прошле промене. У комбинацији са симулацијама климатског модела, очекују да ће квантификовати апсолутне ефекте климатских промена које су проузроковали људи у погледу далеке будућности.
„Сад знамо да је климат увелико предвидљив у овим дугачким временским размерама и прошле промене могу нам рећи шта би се могло десити у будућности. Ово нисмо могли урадити раније са сигурношћу коју даје наша нова анализа“, каже Баркер,
преноси ЕурекАлерт.
То је битно за боље информисане одлуке о емисијама гасова који изазивају ефекат стаклене баште, што ће одредити будуће климатске промене.
