Добијање вештачког зуба често подразумева инвазивну хирургију, уметање титанијумског шрафа у вилицу и чекање месецима да се имплантат споји са кости пре него што се може поставити круница,
преноси Си-Ен-Ен.
Још 2013. године, Волпони је била део тима који је успео да узгаја зуб из људских и мишјих ћелија.
Ове године, она је водила студију која се надовезала на тај рад и постигла кључни пробој у материјалу који служи као ,,окружење'' за развој зуба у лабораторији, верније опонашајући услове у устима.
Ово је важан корак ка потпуној замени мишјих ћелија људским ћелијама.
Идеја о стварању зуба узгајаних у лабораторији датира још из 1980-их, али зуб који су Волпони и њене колеге створиле пре више од деценије био је први који је користио ћелије десни одраслих људи, комбиноване са ,,прогениторским'' ћелијама зуба из ембриона миша.
Ово окружење, које научници називају ,,скела'', кључно је за успех.
У најновијој студији, уместо колагена који је коришћен 2013. године, тим сада користи хидрогел, полимер са високим садржајем воде.
Након осам дана, структуре сличне зубима формирају се унутар хидрогела. У претходним истраживањима, такви ,,зубни ембриони'' су пребачени у мишеве, где су се развили у зубну структуру са кореном и глеђи.
Иако остаје много изазова, Волпони замишља два могућа сценарија за будуће примене:
Прави, биолошки заменски зуб узгајан из пацијентових сопствених ћелија понудио би низ предности у односу на данашње имплантате. Тело би га прихватило без упале или одбацивања, и осећао би се идентично као прави зуб - за разлику од имплантата којима недостаје осећај и еластичност јер су срасли са кости.
Витор Ц. М. Невес са Универзитета у Шефилду, који није био укључен у студију, рекао је да је Волпони пионир у овој области и да се њено ново истраживање бави кључним фактором за будућу примену ове технологије.