https://sputnikportal.rs/20251024/zubi-uzgajani-u-laboratoriji-postaju-stvarnost---velika-revolucija-u-stomatologiji-1191733924.html
Зуби узгајани у лабораторији постају стварност - велика револуција у стоматологији
Зуби узгајани у лабораторији постају стварност - велика револуција у стоматологији
Sputnik Србија
Долази крај пракси добијања вештачког зуба инвазивном хирургијом, јер истраживачки тимови широм света раде на узгоју правих, биолошких зуба директно у људској... 24.10.2025, Sputnik Србија
2025-10-24T22:44+0200
2025-10-24T22:44+0200
2025-10-24T22:44+0200
наука и технологија
наука и технологија
друштво
стоматологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/09/04/1176912231_0:0:2976:1674_1920x0_80_0_0_81f7131b634a1c9ea231f83211f5bb95.jpg
Добијање вештачког зуба често подразумева инвазивну хирургију, уметање титанијумског шрафа у вилицу и чекање месецима да се имплантат споји са кости пре него што се може поставити круница, преноси Си-Ен-Ен.Замена мишјих ћелија људским ћелијамаЈош 2013. године, Волпони је била део тима који је успео да узгаја зуб из људских и мишјих ћелија.Ове године, она је водила студију која се надовезала на тај рад и постигла кључни пробој у материјалу који служи као ,,окружење'' за развој зуба у лабораторији, верније опонашајући услове у устима.Ово је важан корак ка потпуној замени мишјих ћелија људским ћелијама.Идеја о стварању зуба узгајаних у лабораторији датира још из 1980-их, али зуб који су Волпони и њене колеге створиле пре више од деценије био је први који је користио ћелије десни одраслих људи, комбиноване са ,,прогениторским'' ћелијама зуба из ембриона миша.Ово окружење, које научници називају ,,скела'', кључно је за успех.У најновијој студији, уместо колагена који је коришћен 2013. године, тим сада користи хидрогел, полимер са високим садржајем воде.Након осам дана, структуре сличне зубима формирају се унутар хидрогела. У претходним истраживањима, такви ,,зубни ембриони'' су пребачени у мишеве, где су се развили у зубну структуру са кореном и глеђи.Много изазоваИако остаје много изазова, Волпони замишља два могућа сценарија за будуће примене:Прави, биолошки заменски зуб узгајан из пацијентових сопствених ћелија понудио би низ предности у односу на данашње имплантате. Тело би га прихватило без упале или одбацивања, и осећао би се идентично као прави зуб - за разлику од имплантата којима недостаје осећај и еластичност јер су срасли са кости.Витор Ц. М. Невес са Универзитета у Шефилду, који није био укључен у студију, рекао је да је Волпони пионир у овој области и да се њено ново истраживање бави кључним фактором за будућу примену ове технологије.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/09/04/1176912231_331:0:2976:1984_1920x0_80_0_0_8a1f6224d0da460b72618fe315ccb86c.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, стоматологија
наука и технологија, друштво, стоматологија
Зуби узгајани у лабораторији постају стварност - велика револуција у стоматологији
Долази крај пракси добијања вештачког зуба инвазивном хирургијом, јер истраживачки тимови широм света раде на узгоју правих, биолошких зуба директно у људској вилици. Ана Ангелова Волпони, директор постдипломског програма регенеративне стоматологије, са Кингс Колеџа у Лондону, експериментише са зубима узгајаним у лабораторији скоро две деценије.
Добијање вештачког зуба често подразумева инвазивну хирургију, уметање титанијумског шрафа у вилицу и чекање месецима да се имплантат споји са кости пре него што се може поставити круница,
преноси Си-Ен-Ен.
Замена мишјих ћелија људским ћелијама
Још 2013. године, Волпони је била део тима који је успео да узгаја зуб из људских и мишјих ћелија.
Ове године, она је водила студију која се надовезала на тај рад и постигла кључни пробој у материјалу који служи као ,,окружење'' за развој зуба у лабораторији, верније опонашајући услове у устима.
Ово је важан корак ка потпуној замени мишјих ћелија људским ћелијама.
Идеја о стварању зуба узгајаних у лабораторији датира још из 1980-их, али зуб који су Волпони и њене колеге створиле пре више од деценије био је први који је користио ћелије десни одраслих људи, комбиноване са ,,прогениторским'' ћелијама зуба из ембриона миша.
То је скоро као троножац. Две врсте ћелија учествују у формирању зуба, у некој врсти разговора, а затим имамо окружење у којем се то дешава, рекла је она о елементима неопходним за раст зуба.
Ово окружење, које научници називају ,,скела'', кључно је за успех.
У најновијој студији, уместо колагена који је коришћен 2013. године, тим сада користи хидрогел, полимер са високим садржајем воде.
Прво, сакупљамо ћелије из мишјих ембриона, затим их мешамо и центрифугирамо да бисмо добили малу куглицу ћелија. Затим ту куглицу убризгавамо у хидрогел и узгајамо је осам дана, објаснио је Сјуечен Жанг, докторанд на Кингс колеџу и коаутор студије.
Након осам дана, структуре сличне зубима формирају се унутар хидрогела. У претходним истраживањима, такви ,,зубни ембриони'' су пребачени у мишеве, где су се развили у зубну структуру са кореном и глеђи.
Иако остаје много изазова, Волпони замишља два могућа сценарија за будуће примене:
Или узгајамо зуб до одређене фазе развоја, а затим га имплантирамо у зубну чашицу, где ће се потпуно развити и интегрисати са кости и лигаментима. Или, прво потпуно узгајамо зуб, а затим га хируршки имплантирамо. Прерано је рећи који ће приступ бити одрживији.
Прави, биолошки заменски зуб узгајан из пацијентових сопствених ћелија понудио би низ предности у односу на данашње имплантате. Тело би га прихватило без упале или одбацивања, и осећао би се идентично као прави зуб - за разлику од имплантата којима недостаје осећај и еластичност јер су срасли са кости.
Витор Ц. М. Невес са Универзитета у Шефилду, који није био укључен у студију, рекао је да је Волпони пионир у овој области и да се њено ново истраживање бави кључним фактором за будућу примену ове технологије.
Што више истраживача допринесе напретку ове области, пре ће човечанство моћи да убере њене плодове, рекао је он.