Ово откриће показује да су тадашњи облици живота били много сложенији и разноврснији него што се до сада претпостављало, наводи SciTechDaily.
Камбријум је геолошки период који је трајао од пре око 541 до 485 милиона година и обележен је појавом првих животиња са чвршћим деловима тела. У то време, организми су почели да стварају овојнице, скелете и оклопне плоче од минерала као што су калцијум-карбонат и калцијум-фосфат.
Пре тога, готово сви облици живота били су меког тела и живели су у морима, па су због тога ретко остављали фосиле. Почетак изградње чврстих делова тела био је пресудан тренутак у историји еволуције, јер је омогућио бољу заштиту, већу разноврсност облика и боље очување остатака кроз време.
У том контексту се појављује Салтерела, биће које се не уклапа у уобичајене обрасце. Док су многе животиње камбријског доба једноставно излучивале минерале да би формирале оклоп или љуштуру, Салтерела је имала потпуно другачији приступ — сама је бирала и слагала минералне честице из околине, слој по слој, градећи своју кућицу од онога што је пронашла на морском дну.
Научници су открили да је била изузетно селективна: избегавала је глину, користила кварц, а често бирала и минерале који су садржали титанијум попут рутела и илменита. Таква прецизност указује на то да овај организам није био прост, већ да је имао врло специфичне биолошке потребе и прилагођене механизме грађе који су му омогућавали да селективно бира минералне честице и гради кућицу.
Због своје необичне структуре, Салтерела је деценијама збуњивала истраживаче. У различитим периодима су је сврставали међу пужеве, главоношце, црве, па чак и медузе. Најновија истраживања, међутим, указују да је можда била блиска сродница Цнидариа — групе у коју спадају корали, морске анемоне и медузе. Ако је та претпоставка тачна, то значи да су ови организми развили способност стварања чврстих структура много раније него што се мислило.
Ово откриће баца ново светло на еволуцију раног живота. До сада се веровало да су се тврди делови код животиња развијали једноставно и постепено, али Салтерела показује да су и у најранијим океанима постојали неочекивани и сложени путеви развоја. Њена способност да бира минерале и гради сопствену љуштуру указује да је природа још тада ,,експериментисала'' са различитим начинима опстанка.
Салтерела није само још један фосил из камбријских стена, већ сведочанство о креативности природе у раним фазама живота на Земљи. Овај мали организам у облику купе показује да еволуција није била једноставан и праволинијски процес, већ разграната и динамична појава у којој су и најмања бића имала велику улогу.
Погледајте и: