https://sputnikportal.rs/20251031/otkrice-drevnog-morskog-fosila-menja-nacin-razumevanja-ranog-razvoja-zivota-1191936402.html
Откриће древног морског фосила мења начин разумевања раног развоја живота
Откриће древног морског фосила мења начин разумевања раног развоја живота
Sputnik Србија
Научници са Кембриџа су открили необичан фосил из камбријума, стар око 540 милиона година, који би могао да промени начин на који разумемо рани развој живота... 31.10.2025, Sputnik Србија
2025-10-31T22:39+0100
2025-10-31T22:39+0100
2025-10-31T22:39+0100
наука и технологија
наука и технологија
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/16/1175183817_0:233:2730:1769_1920x0_80_0_0_1f0fd815e85c4e9100d7e6e533403670.jpg
Ово откриће показује да су тадашњи облици живота били много сложенији и разноврснији него што се до сада претпостављало, наводи SciTechDaily.Камбријум је геолошки период који је трајао од пре око 541 до 485 милиона година и обележен је појавом првих животиња са чвршћим деловима тела. У то време, организми су почели да стварају овојнице, скелете и оклопне плоче од минерала као што су калцијум-карбонат и калцијум-фосфат.Пре тога, готово сви облици живота били су меког тела и живели су у морима, па су због тога ретко остављали фосиле. Почетак изградње чврстих делова тела био је пресудан тренутак у историји еволуције, јер је омогућио бољу заштиту, већу разноврсност облика и боље очување остатака кроз време.У том контексту се појављује Салтерела, биће које се не уклапа у уобичајене обрасце. Док су многе животиње камбријског доба једноставно излучивале минерале да би формирале оклоп или љуштуру, Салтерела је имала потпуно другачији приступ — сама је бирала и слагала минералне честице из околине, слој по слој, градећи своју кућицу од онога што је пронашла на морском дну.Научници су открили да је била изузетно селективна: избегавала је глину, користила кварц, а често бирала и минерале који су садржали титанијум попут рутела и илменита. Таква прецизност указује на то да овај организам није био прост, већ да је имао врло специфичне биолошке потребе и прилагођене механизме грађе који су му омогућавали да селективно бира минералне честице и гради кућицу.Због своје необичне структуре, Салтерела је деценијама збуњивала истраживаче. У различитим периодима су је сврставали међу пужеве, главоношце, црве, па чак и медузе. Најновија истраживања, међутим, указују да је можда била блиска сродница Цнидариа — групе у коју спадају корали, морске анемоне и медузе. Ако је та претпоставка тачна, то значи да су ови организми развили способност стварања чврстих структура много раније него што се мислило.Ово откриће баца ново светло на еволуцију раног живота. До сада се веровало да су се тврди делови код животиња развијали једноставно и постепено, али Салтерела показује да су и у најранијим океанима постојали неочекивани и сложени путеви развоја. Њена способност да бира минерале и гради сопствену љуштуру указује да је природа још тада ,,експериментисала'' са различитим начинима опстанка.Салтерела није само још један фосил из камбријских стена, већ сведочанство о креативности природе у раним фазама живота на Земљи. Овај мали организам у облику купе показује да еволуција није била једноставан и праволинијски процес, већ разграната и динамична појава у којој су и најмања бића имала велику улогу.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво
наука и технологија, друштво
Откриће древног морског фосила мења начин разумевања раног развоја живота
Научници са Кембриџа су открили необичан фосил из камбријума, стар око 540 милиона година, који би могао да промени начин на који разумемо рани развој живота на Земљи. Реч је о древном морском организму под именом Салтерела (Salterella), познатом по својој кућици у облику купе, грађене од пажљиво одабраних минералних честица.
Ово откриће показује да су тадашњи облици живота били много сложенији и разноврснији него што се до сада претпостављало, наводи
SciTechDaily.Камбријум је геолошки период који је трајао од пре око 541 до 485 милиона година и обележен је појавом првих животиња са чвршћим деловима тела. У то време, организми су почели да стварају овојнице, скелете и оклопне плоче од минерала као што су калцијум-карбонат и калцијум-фосфат.
Пре тога, готово сви облици живота били су меког тела и живели су у морима, па су због тога ретко остављали фосиле. Почетак изградње чврстих делова тела био је пресудан тренутак у историји еволуције, јер је омогућио бољу заштиту, већу разноврсност облика и боље очување остатака кроз време.
У том контексту се појављује Салтерела, биће које се не уклапа у уобичајене обрасце. Док су многе животиње камбријског доба једноставно излучивале минерале да би формирале оклоп или љуштуру, Салтерела је имала потпуно другачији приступ — сама је бирала и слагала минералне честице из околине, слој по слој, градећи своју кућицу од онога што је пронашла на морском дну.
Научници су открили да је била изузетно селективна: избегавала је глину, користила кварц, а често бирала и минерале који су садржали титанијум попут рутела и илменита. Таква прецизност указује на то да овај организам није био прост, већ да је имао врло специфичне биолошке потребе и прилагођене механизме грађе који су му омогућавали да селективно бира минералне честице и гради кућицу.
Због своје необичне структуре, Салтерела је деценијама збуњивала истраживаче. У различитим периодима су је сврставали међу пужеве, главоношце, црве, па чак и медузе. Најновија истраживања, међутим, указују да је можда била блиска сродница Цнидариа — групе у коју спадају корали, морске анемоне и медузе. Ако је та претпоставка тачна, то значи да су ови организми развили способност стварања чврстих структура много раније него што се мислило.
Ово откриће баца ново светло на еволуцију раног живота. До сада се веровало да су се тврди делови код животиња развијали једноставно и постепено, али Салтерела показује да су и у најранијим океанима постојали неочекивани и сложени путеви развоја. Њена способност да бира минерале и гради сопствену љуштуру указује да је природа још тада ,,експериментисала'' са различитим начинима опстанка.
Салтерела није само још један фосил из камбријских стена, већ сведочанство о креативности природе у раним фазама живота на Земљи. Овај мали организам у облику купе показује да еволуција није била једноставан и праволинијски процес, већ разграната и динамична појава у којој су и најмања бића имала велику улогу.
