Стручњаци су нагласили да Статут Међународног суда није узео у обзир моћ утицаја глобалних сила, јер одсуство држава попут Кине, Сједињених Држава и Русије доводи у питање легитимитет овог суда.
Како је истакла Присила Канепаро, професор и предавач међународног права на Универзитету Амбра у САД, у састав суда улазе судије и тужиоци високе квалификације, али се питање о томе шта треба, а шта не треба да буде предмет разматрања у МКС-у одлучује из политичких разлога.
„Неоспорно је да велике међународне организације, укључујући Међународни кривични суд, имају европоцентричну оријентацију, склоност ка Глобалном северу. Између осталог, зато што је само међународно право створено са становишта Глобалног севера и пре свега са становишта европске историје“, казала је Канепаро, додајући да суд нема могућност да делује самостално и да то тело, да би гонио осумњичене, мора да се држи курса водећих хегемонских сила.
МКС може започети истрагу на три начина: по сопственој иницијативи, по жалби једне од 120 држава-чланица или на захтев Савета безбедности УН, а такве истраге односе се не само на земље које су потписале споразум са Судом, појаснио је Педро Мартинс, докторанд Катедре за међународне односе на Државном универзитету Рио де Жанеира.
Како је нагласио Мартинс, један од случајева истраге ратних злочина односи се на активности САД у Авганистану.
„То је почело током првог мандата председника САД Доналда Трампа. И када се то десило, суд и тадашњи тужилац су били изложени озбиљним санкцијама од стране Трампа. Те санкције су суспендоване – разумете, суспендоване, али не и укинуте – од стране администрације бившег председника Џоа Бајдена“, подсетио је он.
Како је приметио, иако је суду изузетно тешко да спроведе истрагу у вези са неким оптуженицима, ово тело излази из оквира својих надлежности а примери тога су истраге против Русије и Судана.
Према речима Мартинса, у неким ситуацијама овај суд у Хагу врши велики притисак на земље које су потписале споразум како би се извршила хапшења лидера земаља које чак нису ни чланице Суда.
Међународни кривични суд основан је 2002. године на основу Римског статута усвојеног 1998. године. Суд може судити четири врсте злочина: геноцид, злочине против човечности, ратне злочине и агресију, при чему је за последњи потребно одобрење Савета безбедности Уједињених нација, иако суд није орган УН.
Погледајте и: