Један од трагичних догађаја у историји Русије и њеног Белог покрета, догодио се 13–16. новембра 1920. године, када се из кримских лука отиснуло 126 пловила разне намене, у која се укрцало више од 140 хиљада војника Руске армије
У првим таласима емиграције у нашу земљу, која је још увек видала ране из Великог рата, пристигао је елики број учених људи, доктора, професора, инжињера, архитекта...
Са Белом емиграцијом у Србију је стигао и велики број генерала, од којих су неки, попут генерала Николаја Миткијевича-Жолтока, преци садашњих високих званичника Руске Федерације
Неколико година од доласка руских изгнаника на православном гробљу у посебној парцели су се почели сахрањивати Бели Руси, како су их Срби називали
На две парцеле старог православног гробља, свој вечни покој пронашли су генерали и официри, царски коморници и велике кнегиње, научници, професори, свештеници, лекари и кадети.
У првој парцели, насталој за време Првог светског рата, сахрањени су руски ратни заробљеници који су умрли у аустроугарским логорима од задобијених рана, изгладнелости, болести, епидемија, али и погубљења од стране управе логора
О сахранама припадника руске емиграције писала је и тадашња штампа, те тако налазимо објаву у листу Застава где се наводи да је " 2. априла 1922. у Белој Цркви умро је у својој 48. години живота руски коњички генерал Сергије Петровић-Сиков"
Неки од белогардејаца, страдали су и током Другог светског рата, попут козачког капетана Полчинског. У Руском царству, капетан је био највиши официрски чин у коњици
Један број припадника беле емиграције остао је у Југославији и након ослобођења, што се може видети по датумима смрти исписаним на надгробним плочама
Многи од гробова су остали без надзора, тачније осуђени на постепено пропадање. Тек понеки уређени гроб, сведочио је да у Белој Цркви још има потомака руских избеглица.
На обновљеном Руском некропољу постављене су инфо табле на којима је кроз текст и аутентичне фотографије приказан историјат руске емиграције у бантској варошици
Данас у Белој Цркви живи око тридесетак потомака руских белогардејаца, избеглих у овај градић после Октобарске револуције 1918. године.