Уместо руских степа, вечна кућа у банатској равници

Мала банатска варошица Бела Црква, постала је 1920. године уточиште и нови дом за хиљаде руских прогнаника који су након Октобарске револуције били принуђени да спас пронађу далеко од своје отаџбине.

1/26

Мала банатска варошица Бела Црква, постала је 1920. године уточиште и нови дом за хиљаде руских прогнаника који су након Октобарске револуције били принуђени да спас пронађу далеко од своје отаџбине.

Један од трагичних догађаја у историји Русије и њеног Белог покрета, догодио се 13–16. новембра 1920. године, када се из кримских лука отиснуло 126 пловила разне намене, у која се укрцало више од 140 хиљада војника Руске армије

2/26

Један од трагичних догађаја у историји Русије и њеног Белог покрета, догодио се 13–16. новембра 1920. године, када се из кримских лука отиснуло 126 пловила разне намене, у која се укрцало више од 140 хиљада војника Руске армије

3/26

Део њих примила је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. За само годину дана, више од 30 хиљада руских емиграната смештено је у 242 колоније у градовима и селима.

У првим таласима емиграције у нашу земљу, која је још увек видала ране из Великог рата, пристигао је елики број учених људи, доктора, професора, инжињера, архитекта...

4/26

У првим таласима емиграције у нашу земљу, која је још увек видала ране из Великог рата, пристигао је елики број учених људи, доктора, професора, инжињера, архитекта...

5/26

Део те елите остао је заувек у Србији, а белоцрквенско православно гробље постало је њехов вечни дом

6/26

У Белој Цркви био је смештен и Кримски кадетски корпус (преко 600 кадета са наставницима и особљем)

7/26

Кримски кадетски корпус, који је, када су му се прикључили припадници и других корпуса, постао Први руски кадетски корпус великог кнеза Константина Константиновича.

8/26

У аустријским касарнама смештено је око 300 курсиста Николајевске коњичке војне школе (једине високе војне школе у Краљевини СХС).

Са Белом емиграцијом у Србију је стигао и велики број генерала, од којих су неки, попут генерала Николаја Миткијевича-Жолтока, преци садашњих високих званичника Руске Федерације

9/26

Са Белом емиграцијом у Србију је стигао и велики број генерала, од којих су неки, попут генерала Николаја Миткијевича-Жолтока, преци садашњих високих званичника Руске Федерације

© Sputnik / Лола ЂорђевићНису само официри и војници царске армије пристигли у Краљевини СХС, већ и велики број цивила. Ондашња штампа наводи да је 1923. године, школу похађало 2557 деце руских емиграната

10/26

Нису само официри и војници царске армије пристигли у Краљевини СХС, већ и велики број цивила. Ондашња штампа наводи да је 1923. године, школу похађало 2557 деце руских емиграната

Неколико година од доласка руских изгнаника на православном гробљу у посебној парцели су се почели сахрањивати Бели Руси, како су их Срби називали

11/26

Неколико година од доласка руских изгнаника на православном гробљу у посебној парцели су се почели сахрањивати Бели Руси, како су их Срби називали

На две парцеле старог православног гробља, свој вечни покој пронашли су генерали и официри, царски коморници и велике кнегиње, научници, професори, свештеници, лекари и кадети.

12/26

На две парцеле старог православног гробља, свој вечни покој пронашли су генерали и официри, царски коморници и велике кнегиње, научници, професори, свештеници, лекари и кадети.

У првој парцели, насталој за време Првог светског рата, сахрањени су руски ратни заробљеници који су умрли у аустроугарским логорима од задобијених рана, изгладнелости, болести, епидемија, али и погубљења од стране управе логора

13/26

У првој парцели, насталој за време Првог светског рата, сахрањени су руски ратни заробљеници који су умрли у аустроугарским логорима од задобијених рана, изгладнелости, болести, епидемија, али и погубљења од стране управе логора

© Sputnik / Лола ЂорђевићМеђу официрима Царске армије сахрањеним на белоцрквенском гробљу налази се и посмртни остаци 32 витеза Светог Ђорђа. Орден Светог Ђорђа је највише војно одликовање Руског царства, а сада и модерне Русије

14/26

Међу официрима Царске армије сахрањеним на белоцрквенском гробљу налази се и посмртни остаци 32 витеза Светог Ђорђа. Орден Светог Ђорђа је највише војно одликовање Руског царства, а сада и модерне Русије

О сахранама припадника руске емиграције писала је и тадашња штампа, те тако налазимо објаву у листу Застава где се наводи да је " 2. априла 1922. у Белој Цркви умро је у својој 48. години живота руски коњички генерал Сергије Петровић-Сиков"

15/26

О сахранама припадника руске емиграције писала је и тадашња штампа, те тако налазимо објаву у листу Застава где се наводи да је " 2. априла 1922. у Белој Цркви умро је у својој 48. години живота руски коњички генерал Сергије Петровић-Сиков"

Неки од белогардејаца, страдали су и током Другог светског рата, попут козачког капетана Полчинског. У Руском царству, капетан је био највиши официрски чин у коњици

16/26

Неки од белогардејаца, страдали су и током Другог светског рата, попут козачког капетана Полчинског. У Руском царству, капетан је био највиши официрски чин у коњици

Један број припадника беле емиграције остао је у Југославији и након ослобођења, што се може видети по датумима смрти исписаним на надгробним плочама

17/26

Један број припадника беле емиграције остао је у Југославији и након ослобођења, што се може видети по датумима смрти исписаним на надгробним плочама

© Sputnik / Лола ЂорђевићРуска емигрантска парцела се до Другог светског рата све више ширила, да би након 1945. године број нових гробних места драстично опао, што се повезује са масовним напуштањем Беле Цркве од стране припадника првог таласа руске емиграције

18/26

Руска емигрантска парцела се до Другог светског рата све више ширила, да би након 1945. године број нових гробних места драстично опао, што се повезује са масовним напуштањем Беле Цркве од стране припадника првог таласа руске емиграције

Многи од гробова су остали без надзора, тачније осуђени на постепено пропадање. Тек понеки уређени гроб, сведочио је да у Белој Цркви још има потомака руских избеглица.

19/26

Многи од гробова су остали без надзора, тачније осуђени на постепено пропадање. Тек понеки уређени гроб, сведочио је да у Белој Цркви још има потомака руских избеглица.

© Sputnik / Лола ЂорђевићУредбом Владе Руске Федерације из 2023. године Руски некропољ у Белој Цркви је укључен у списак погребних места ван граница Русије која имају историјско-меморијални значај, те се на основу те уредбе приступило уређењу и обнови парцела

20/26

Уредбом Владе Руске Федерације из 2023. године Руски некропољ у Белој Цркви је укључен у списак погребних места ван граница Русије која имају историјско-меморијални значај, те се на основу те уредбе приступило уређењу и обнови парцела

21/26

Радови на обнови преко 200 погребних места започети су у фебруару 2025. године

© Sputnik / Лола ЂорђевићЗавршетак радова планиран је за почетак новембра, тачније два датума која су важна за историју обе земље –годишњицу Октобарске револуције 7. новембра и Дан примирја у Првом светском рату, који се у Србији слави 11. новембра.

22/26

Завршетак радова планиран је за почетак новембра, тачније два датума која су важна за историју обе земље –годишњицу Октобарске револуције 7. новембра и Дан примирја у Првом светском рату, који се у Србији слави 11. новембра.

23/26

Настојатељ подворја Руске православне цркве у Београду, протојереј Витаслиј Тарасјев врши освећење обновљеног Руског некропоља

На обновљеном Руском некропољу постављене су инфо табле на којима је кроз текст и аутентичне фотографије приказан историјат руске емиграције у бантској варошици

24/26

На обновљеном Руском некропољу постављене су инфо табле на којима је кроз текст и аутентичне фотографије приказан историјат руске емиграције у бантској варошици

© Sputnik / Лола ЂорђевићУ оквиру Руског некропоља, налази се и Споменик погинулим српским ратницима у Првом светском рату, који је обновио Руски научни институт у Београду уз подршку компаније "Гаспромњефт"

25/26

У оквиру Руског некропоља, налази се и Споменик погинулим српским ратницима у Првом светском рату, који је обновио Руски научни институт у Београду уз подршку компаније "Гаспромњефт"

Данас у Белој Цркви живи око тридесетак потомака руских белогардејаца, избеглих у овај градић после Октобарске револуције 1918. године.

26/26

Данас у Белој Цркви живи око тридесетак потомака руских белогардејаца, избеглих у овај градић после Октобарске револуције 1918. године.