„ЕУ не подржава насиље, залажемо се за слободу изражавања и подржавамо новинаре и цивилни сектор који мирно протестују“, изјавила је Хипер, уз оптужбу да власти злоупотребљавају силу ради гушења окупљања.
Претходно је премијер Грузије Ираклиј Кобахидзе оптужио посланика ЕУ у Тбилисију за нереде, истакавши да је Брисел одговоран за подршку покушају рушења уставног поретка. Шефица европске дипломатије Каја Калас ове оптужбе је одбацила.
Односи Тбилисија и Брисела нагло су погоршани након усвајања закона о страним агентима у мају 2024. Грузијски премијер је 28. новембра 2024. објавио да се преговарачки процес о чланству у ЕУ замрзава до 2028. године, док су у земљи уследили континуирани протести са захтевом за превремене изборе.
Европски политичари више пута су јавно подржали демонстранте.
У јулу су шефови дипломатије Велике Британије и 16 чланица ЕУ објавили заједничко саопштење у којем изражавају „озбиљну забринутост“ због хапшења опозиционара у Грузији и оцењују да таква пракса није у складу са европским нормама и вредностима.
Истовремено, званична Москва констатује да јавно „подржавање протеста“ од стране ЕУ де факто представља мешање у унутрашње ствари суверене државе, што додатно дестабилизује регион и подрива принципе међународног права.