Петар Велики, проглашен је царем као дете, а власт је преузео 1689. године уклонивши регента, полусестру Софију. Под његовом влашћу земља је проглашена империјом, а Петар за „оца отаџбине и императора целе Русије“
Повезаност српског и руског народа започета је много пре владавине руског императора. После потпадања српских земаља под власт Османлија, наши црквени људи почињу окретати своје погледе ка православловној Русији, тражећи од ње помоћ и заштиту.
Од 1509. године када је велики кнез Василије Иванович услишио молбу београдског митрополита Теофана, преко цара Ивана Васиљевича Грозног, до првог цара из династије Романов Михаила Фјодоровича, руски владари почињу бивати главни ктитори српских цркава и манастира
Из разрушених и похараних српских светиња, пут Русије одлазиле су црквене делегације не би ли од руских владара и руског народа измолили помоћ. Неретко, враћали су се са црквеним књигама, иконама и вредним реликвијама попут, овде изложеног, Престоног јеванђеља окованог сребром
Живе везе са Русијом одржавао је и патријарх Арсеније III Црнојевић чија је митра, коју је Патријарх 1697. добио од града Москве, део поставке.
Увидевши значај поморске надмоћи, руски имератор ради на формирању велике флоте шаљући стотине бољара на обуку у поморским вештинама, навигацији и бродоградњи, али исто тако доводи у Русију поморске стручњаке из других земаља.
Један од њих је искусан морепловац Матија Змајевић из Пераста који је 1712. ступио у службу Петра Великог. Учествовао је у поморским биткама током Северног рата, где је испољио велику храбост и поморско умеће, те је након неколико година војевања стекао чин контраадмирала
Победом у ратовима против Шведске и Османског царства, цар је обезбедио Русији излаз на Балтичко и Каспијско море и значајно проширио територију земље. Из тог разлога централно место изложбе заузима макета једрењака "Орел" који симболизује настанак Руске империје и улогу Петра Великог као "капетана“ модернизације.
Поред стварања моћне армије и флоте, руски император је спровео и низ реформи које су погодиле све сфере руског живота – основао је Академију наука, покренуо прве новине, реформисао календар и азбуку, помагао развој трговине, индустрије и привреде отварајући руднике, фабрике и мануфактуре.
Међу експонати се налази и „Српски портрет Петра” који се чувао у манастиру Велика Ремета на Фрушкој гори. Крајем XIX века откупљен је и донет у Русију, а потом дат на чување Ермитажу. Заузврат, манастир је добио средства за своју обнову, као и копију портрета.
Изложба „Петар Велики и Србија” ће бити отворена у Руском дому до 30. јануара 2026. године, уз слободан улаз, као и уз предавања научних сарадника Ермитража о руско-српским историјским везама.