Стваралац велике светске силе пред чијом се сликом молио српски народ /фото/

© Sputnik / Лола ЂорђевићУ оквиру, другим по реду Данима Ермитажа у Србији, у Руском дому у Београду отворена је изложба „Петар Велики и Србија”, посвећена односима између руског и српског народа који су крајем 17. и почетком 18. века досегли потпуно нови ниво

1/22

У оквиру, другим по реду Данима Ермитажа у Србији, у Руском дому у Београду отворена је изложба „Петар Велики и Србија”, посвећена односима између руског и српског народа који су крајем 17. и почетком 18. века досегли потпуно нови ниво

Петар Велики, проглашен је царем као дете, а власт је преузео 1689. године уклонивши регента, полусестру Софију. Под његовом влашћу земља је проглашена империјом, а Петар за „оца отаџбине и императора целе Русије“

2/22

Петар Велики, проглашен је царем као дете, а власт је преузео 1689. године уклонивши регента, полусестру Софију. Под његовом влашћу земља је проглашена империјом, а Петар за „оца отаџбине и императора целе Русије“

3/22

Изложба „Петар Велики и Србија” је заправо својеврсна прича о градитељу Велике Русије и српско-руских односа.

Повезаност српског и руског народа започета је много пре владавине руског императора. После потпадања српских земаља под власт Османлија, наши црквени људи почињу окретати своје погледе ка православловној Русији, тражећи од ње помоћ и заштиту.

4/22

Повезаност српског и руског народа започета је много пре владавине руског императора. После потпадања српских земаља под власт Османлија, наши црквени људи почињу окретати своје погледе ка православловној Русији, тражећи од ње помоћ и заштиту.

Од 1509. године када је велики кнез Василије Иванович услишио молбу београдског митрополита Теофана, преко цара Ивана Васиљевича Грозног, до првог цара из династије Романов Михаила Фјодоровича, руски владари почињу бивати главни ктитори српских цркава и манастира

5/22

Од 1509. године када је велики кнез Василије Иванович услишио молбу београдског митрополита Теофана, преко цара Ивана Васиљевича Грозног, до првог цара из династије Романов Михаила Фјодоровича, руски владари почињу бивати главни ктитори српских цркава и манастира

Из разрушених и похараних српских светиња, пут Русије одлазиле су црквене делегације не би ли од руских владара и руског народа измолили помоћ. Неретко, враћали су се са црквеним књигама, иконама и вредним реликвијама попут, овде изложеног, Престоног јеванђеља окованог сребром

6/22

Из разрушених и похараних српских светиња, пут Русије одлазиле су црквене делегације не би ли од руских владара и руског народа измолили помоћ. Неретко, враћали су се са црквеним књигама, иконама и вредним реликвијама попут, овде изложеног, Престоног јеванђеља окованог сребром

Живе везе са Русијом одржавао је и патријарх Арсеније III Црнојевић чија је митра, коју је Патријарх 1697. добио од града Москве, део поставке.

7/22

Живе везе са Русијом одржавао је и патријарх Арсеније III Црнојевић чија је митра, коју је Патријарх 1697. добио од града Москве, део поставке.

© Sputnik / Лола ЂорђевићПоред црквених реликвија, из Русије је у нашу земљу стигла и прва просветна помоћ. На молбу београдског митрополита Мојсија, руски император Петар Велики шаље у Србију школске књиге и учитеље, па тако руски учитељ Максим Суворов 1726. године отвора школу у Сремским Карловцима

8/22

Поред црквених реликвија, из Русије је у нашу земљу стигла и прва просветна помоћ. На молбу београдског митрополита Мојсија, руски император Петар Велики шаље у Србију школске књиге и учитеље, па тако руски учитељ Максим Суворов 1726. године отвора школу у Сремским Карловцима

© Sputnik / Лола ЂорђевићТражећи спас од турског зулума, многи Срби су почели да одлазе у Русију и ступају у државну службу. Петар Велики је препознао војничке квалитете досељених, нарочито ценећи њихову храброст коју су испољили у поморским биткама које су допринеле ширењу граница царства

9/22

Тражећи спас од турског зулума, многи Срби су почели да одлазе у Русију и ступају у државну службу. Петар Велики је препознао војничке квалитете досељених, нарочито ценећи њихову храброст коју су испољили у поморским биткама које су допринеле ширењу граница царства

© Sputnik / Лола ЂорђевићИсторија памти имена многих познатих Срба који су били сарадници Петра Великог. Међу њима гроф Сава Владиславич Рагузински, дипломата, трговински представник и главни саветник Петра Великог за спољну политику, заузимају посебно место.

10/22

Историја памти имена многих познатих Срба који су били сарадници Петра Великог. Међу њима гроф Сава Владиславич Рагузински, дипломата, трговински представник и главни саветник Петра Великог за спољну политику, заузимају посебно место.

© Sputnik / Лола ЂорђевићНа Петров захтев, Рагузински је набавио мермерне статуе из Италије за Летњу башту, укључујући и Тауридску Венеру. Изложбена поставка је обогаћена репликом Летњег врта са скулптурама из збирке Ермитажа

11/22

На Петров захтев, Рагузински је набавио мермерне статуе из Италије за Летњу башту, укључујући и Тауридску Венеру. Изложбена поставка је обогаћена репликом Летњег врта са скулптурама из збирке Ермитажа

© Sputnik / Лола ЂорђевићМеђу царевим сарадницима био је и кнез Михајло Милорадовић, организатор устанка против Турака који је требало да подржи Прутски поход Петра Великог. Његов праунук, Михаило Милорадовић, постао је један од најистакнутијих руских јунака рата против Наполеона и генерал-губернатор Санкт Петербурга.

12/22

Међу царевим сарадницима био је и кнез Михајло Милорадовић, организатор устанка против Турака који је требало да подржи Прутски поход Петра Великог. Његов праунук, Михаило Милорадовић, постао је један од најистакнутијих руских јунака рата против Наполеона и генерал-губернатор Санкт Петербурга.

Увидевши значај поморске надмоћи, руски имератор ради на формирању велике флоте шаљући стотине бољара на обуку у поморским вештинама, навигацији и бродоградњи, али исто тако доводи у Русију поморске стручњаке из других земаља.

13/22

Увидевши значај поморске надмоћи, руски имератор ради на формирању велике флоте шаљући стотине бољара на обуку у поморским вештинама, навигацији и бродоградњи, али исто тако доводи у Русију поморске стручњаке из других земаља.

Један од њих је искусан морепловац Матија Змајевић из Пераста који је 1712. ступио у службу Петра Великог. Учествовао је у поморским биткама током Северног рата, где је испољио велику храбост и поморско умеће, те је након неколико година војевања стекао чин контраадмирала

14/22

Један од њих је искусан морепловац Матија Змајевић из Пераста који је 1712. ступио у службу Петра Великог. Учествовао је у поморским биткама током Северног рата, где је испољио велику храбост и поморско умеће, те је након неколико година војевања стекао чин контраадмирала

Победом у ратовима против Шведске и Османског царства, цар је обезбедио Русији излаз на Балтичко и Каспијско море и значајно проширио територију земље. Из тог разлога централно место изложбе заузима макета једрењака "Орел" који симболизује настанак Руске империје и улогу Петра Великог као "капетана“ модернизације.

15/22

Победом у ратовима против Шведске и Османског царства, цар је обезбедио Русији излаз на Балтичко и Каспијско море и значајно проширио територију земље. Из тог разлога централно место изложбе заузима макета једрењака "Орел" који симболизује настанак Руске империје и улогу Петра Великог као "капетана“ модернизације.

Поред стварања моћне армије и флоте, руски император је спровео и низ реформи које су погодиле све сфере руског живота – основао је Академију наука, покренуо прве новине, реформисао календар и азбуку, помагао развој трговине, индустрије и привреде отварајући руднике, фабрике и мануфактуре.

16/22

Поред стварања моћне армије и флоте, руски император је спровео и низ реформи које су погодиле све сфере руског живота – основао је Академију наука, покренуо прве новине, реформисао календар и азбуку, помагао развој трговине, индустрије и привреде отварајући руднике, фабрике и мануфактуре.

© Sputnik / Лола ЂорђевићПетар Велики остаће упамћен као неуморни градитељ једне велике империје коме је једини циљ био напредак Русије. Записи говоре да је својим поданицима и сарадницима говорио да се “Владар мора разликовати од поданика не гиздавошћу, а још мање раскоши, већ будним и неуморним ношењем државничког бремена…”

17/22

Петар Велики остаће упамћен као неуморни градитељ једне велике империје коме је једини циљ био напредак Русије. Записи говоре да је својим поданицима и сарадницима говорио да се “Владар мора разликовати од поданика не гиздавошћу, а још мање раскоши, већ будним и неуморним ношењем државничког бремена…”

18/22

Велики тим професионалаца из Русије и Србије месецима су заједно припремали овај празник историје, културе и уметности који свакако вреди погледати

19/22

Поставка изложбе је конципирана тако да посетиоци кроз визуелне симболе могу да прате наратив о Петру Великом и историјском периоду који је обликовао.

20/22

Макета Зимског дворца у Санкт Петербургу који је био службена резиденција руских императора од 1732. до 1917. године.

Међу експонати се налази и „Српски портрет Петра” који се чувао у манастиру Велика Ремета на Фрушкој гори. Крајем XIX века откупљен је и донет у Русију, а потом дат на чување Ермитажу. Заузврат, манастир је добио средства за своју обнову, као и копију портрета.

21/22

Међу експонати се налази и „Српски портрет Петра” који се чувао у манастиру Велика Ремета на Фрушкој гори. Крајем XIX века откупљен је и донет у Русију, а потом дат на чување Ермитажу. Заузврат, манастир је добио средства за своју обнову, као и копију портрета.

Изложба „Петар Велики и Србија” ће бити отворена у Руском дому до 30. јануара 2026. године, уз слободан улаз, као и уз предавања научних сарадника Ермитража о руско-српским историјским везама.

22/22

Изложба „Петар Велики и Србија” ће бити отворена у Руском дому до 30. јануара 2026. године, уз слободан улаз, као и уз предавања научних сарадника Ермитража о руско-српским историјским везама.