Подмукли вирус о ком се говори готово кришом /видео/
Хумани папилома вирус (ХПВ) је толико распрострањен да се већина људи сусретне с њим макар једном у животу, али његови симптоми често пролазе неприметно. Може изазвати безазлене промене, али и тешке облике карцинома, због чега је разумевање начина преноса, ризичних фактора и могућности превенције од кључног значаја.
SputnikКако је у подкасту “Породично” објаснио др Игор Пљеша, специјалиста гинекологије и акушерства из здравственог система „Еуромедик“, о ХПВ-у се прича спорадично, готово кришом, иако овај вирус, као најчешће сексуално преносиво обољење и главни узрочник карцинома грлића материце, заслужује да се о њему говори далеко отвореније и више.
Вирус који се најлакше преноси
“Немачки нобеловац Харалд цур Хаузен је пре готово пет деценија доказао да без хуманог папилома вируса нема карцинома грлића или га има у јако малом проценту. Када је реч о овом обољењу Србија је, нажалост, јако високо котирана у Европи. Мислим да смо на неком четвртом или петом месту са 29,6 жена на 100.000 оболелих, што је јако много ако знамо да на пример Финска или Словенија имају испод пет. Међутим, када причамо о женском гениталном тракту, треба знати да ХПВ није одговоран само за карцином грлића материце, већ и за карциноме вулве и вагине где је узрочник у 80% случајева. Занимљиво је и да се може јавити и на ректуму, у грлу, а код мушкараца на пенису”, упозорава некадашњи начелник гинекологије у Земунској болници и породилишта у болници Др Драгиша Мишовић.
Распрострањеност овог вируса је врло широка будући да захвата сличне слузнице и представља озбиљан здравствени проблем.
Нису сви типови ХПВ-а високоризични
На питање постоји ли разлика у учесталости ХПВ-а код жена и мушкараца, др Пљеша каже да смо сви у ризику. Сви у неком тренутку живота имамо ХПВ, тај вирус кружи у систему и од нашег имуног система и нашег организма зависи колико ћемо му дати слободу да се испољи у потпуности и да дођемо до најгорих момента попут карцинома.
“На већу изложеност овом вирусу утиче и стил живота - велики број сексуалних партнера, рано започињање сексуалних односа и некоришћење заштите у тим односима. Драстично се повећава ризик од карцинома грлића материце са ступањем у односе пре 16. године, чак два до три пута. Велики је и број типова ХПВ-а, има их више од стотину, од којих наравно нису сви проблематични. Опасни су они високоризични, на пример светске студије су показале да 60% карцинома грлића изазива тип ХПВ 16, потом следи тип 18, па тип 31. Дакле наша је срећа што од тог огромног броја вируса који имамо, само одређен број је високоризичан за настанак карцинома”, примећује гинеколог.
Наука је, како каже, јако напредовала, па смо за нешто више од 40 година дошли далеко - до начина превенције који је врло добар и доступан.
“Данас тачно можемо рећи који вирус постоји и у којој количини. Наравно да имате количине које су занемарљиве, али и оне које су врло значајне и на које треба да реагујемо. Дошли смо до тога шта се и како развија, на шта треба добро да обратимо пажњу јер болест се неће десити одмах. Постепено се развија, поготово код грлића преко неких премалигних стадијума, првог, другог, трећег, где у било ком тренутку да реагујемо спречићемо и излечити пацијенткињу, с тим што то наравно захтева редовне контроле. И пре болести и после тога јер је показано да без обзира на то што ћемо одстранити промену која је била премалигна, морамо пазити на пацијенте, морамо контролисати јер се болест може вратити и направити проблем”, указује др Пљеша.
Вакцинација против ХПВ-а и редовни прегледи
Како каже, релативно здрав начин живота, заштита током сексуалних односа, рад на имунитету и редовни годишњи гинеколошки прегледи најбољи су начин превенције. Наравно, уз ХПВ вакцину, која је у Србији већ неколико година доступна и бесплатна у домовима здравља. На жалост, обухват вакцинацијом код нас је и даље низак, испод десет посто.
“Ова вакцина је у потпуности безбедна, једна је од најбољих које тренутно имамо. Пре неколико година изашла је деветовалентна вакцина која је садржи девет високоризичних типова и у потпуности штити пацијенте. Сматра се да је има сврхе давати од девете до 45 године. Идеално је да то буде пре ступања у сексуалне односе, али вакцинисати се можете у било ком тренутку живота до 45. године. Од девете до петнаесте године се добијају две дозе, после петнаесте године добијају се три дозе ове вакцине. Пожељно је да се вакцинишу и девојчице и дечаци”, поручује др Пљеша.
Према његовим речима, велике студије које су рађене у свету, од Аустралије, Канаде, Данске, Велике Британије, САД-а, показале су драстичан пад заступљености ХПВ вируса у пре и пост-вакциналном делу.
“Чак рецимо у Данској имамо случај да је 32% била инциденца ХПВ-а, а после вакцинације пала је на 6,7%. Најдаље су са тим отишле Канада и Аустралија, које су кренуле прве и врло озбиљно у процес скрининга и вакцинације против ХПВ-а. У целом свету 250.000 жена годишње умире од карцинома грлића, то је огроман број. Дакле, има неких ствари на које не можемо да делујемо, неке ствари немају тако развијену терапију, али хајде да искористимо ово што имамо. Оно што је безбедно, бесплатно и доступно, јер тужно је да ми имамо тако велики број оболелих и што толико жена умире ако знамо да вакцинација и редовни гинеколошки прегледи спречавају проблем”, закључује др Игор Пљеша.