Једна од новијих идеја која се сервира земљама кандидатима на тзв. европском путу је и такозвано „пазл приступање“ које подразумева улазак у Шенген и придружено чланство као корак ка пуноправном чланству.
Пазл приступање – акробација европског „труста мозгова“
„Пазл приступање ЕУ“ подразумева улазак на заједничко тржиште и приступ фондовима ЕУ али без одређених политичких права у оквиру Уније, као што је право вета и права на функцију европског комесера.
Не пратим те акробације Европске уније и њеног труста мозгова и рекао бих само једну ствар – свако приступање ЕУ које би значило да се одричемо Косова и Метохије и да би требало да будемо у рату са Русијом за мене би било неприхватљиво, каже професор Економског факултета у Београду др Бојан Димитријевић.
„Могао бих да се замајавам са њима да нам овде не направе неку већу штету, али суштински не бих прихватио ниједну опцију уколико би имали ту намеру да се одрекнемо Косова и Метохије и да прогласимо рат Русији. Наравно, ово да прогласимо рат Русији је условно речено, али ЕУ је де факто у рату са Русијом и вероватно би од сваке своје чланице у било којој форми тражила исту обавезу. Пошто ће они тражити од нас и једно и друго, то значи да ја не бих с њима правио никакве аранжмане у том смислу, ни по коју цену.“
Европски пут – улазак у воз за сметлиште историје
Сама идеја да се иде у ЕУ такозваним европским путем где још није ни било примедби на те њихове нове „велике идеје“ у ствари је одавно нереална и то би био један улазак у воз који вози на сметлиште историје, сматра социолог др Слободан Рељић.
Посебно после нове Трампове стратегије у којој он више не види ЕУ гмеђу четири највеће светске силе, а то су Русија, Кина, Индија и САД, па чак ни међу пет где покушава да убаци још једну своју државу па ту гура Јапан, додаје Рељић.
„Европска унија не појављује се ту ни у примисли као учесник у некој важној улози у тим светским пословима. Онда имате Г7 и Г20 који су као искључени из струје. Значи, пут у ЕУ после тако јасно израженог става досадашњег власника сателита који су у ЕУ, а то је Америка, у ствари сада више није ни нереалан већ потпуно бесмислен. Европа је сад практично избачена на онај колосек где стоје возови, а возовође не знају тачно куд треба да се иде. И саме њихове изјаве, те приче које они причају последњих шест месеци, осим у вези Украјине, а иначе и у односу на друге ствари, и тај њихов однос самопонижавања пред Трампом, у ствари приказује ЕУ као једну бесловесну организацију.“
„Пијана деца“ пошла у четнике – 1947.
ЕУ сад мора да реши многе своје унутрашње проблеме, од тога да прекину да умишљају да су оно што нису ни били без Америке већ више од пола века, да причају бесмислице о важним историјским догађајима који се сад дешавају а за које њих нико и не пита, додаје Рељић.
Односно, лидери ЕУ требало би да прекину да се понашају као пијана деца због чега се никакве њихове понуде и не могу узимати озбиљно, истиче Рељић.
„Јер је то данас прво – политички неупотребљиво, а са друге стране са становишта неког реалног погледа, практично је недопустиво некој политичкој елити да се сад у овом тренутку бави угуравањем свог народа и своје државе у такву једну организацију. За то постоји израз, да се иде у четнике '46, а ово је још горе, ово је већ 1947. што се тиче тог пута. Тако да не видим, сем у кафани или у неким хумористичким расправама, да има потребе да се расправљају неке њихове домислице. Они то нису ни јавно саставили и то вероватно неће никад ни бити јавно састављено, али у сваком случају мислим да сва прича о томе више никог озбиљног не занима у Србији. Осим те једне политичке структуре која се бави битком за кластере“, закључио је Рељић.
Погледајте и: