https://sputnikportal.rs/20251215/mediji-sedam-zemalja-protivi-se-eksproprijaciji-ruske-imovine-1193708483.html
Медији: Седам земаља противи се експропријацији руске имовине
Медији: Седам земаља противи се експропријацији руске имовине
Sputnik Србија
Број земаља Европске уније које се противе плану Европске комисије експропријацији замрузнуте руске имовине под маском репарационог кредита за Украјину... 15.12.2025, Sputnik Србија
2025-12-15T13:06+0100
2025-12-15T13:06+0100
2025-12-15T13:23+0100
специјална операција у украјини
свет
специјална војна операција у украјини – вести
европска унија (еу)
заплена
замрзавање имовине
русија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/12/1175015447_0:0:3037:1708_1920x0_80_0_0_8ca5d8b4e3d3bf79dfa86f8e625596bd.jpg
У чланку се напомиње да су се Белгији, Мађарској и Словачкој, које су се од старта противиле овом пројекту, сада придружиле Италија, Бугарска, Малта и Чешка.Портал тврди да се последње четири земље противе плану Европске комисије због ставова својих влада, које активно подржавају администрацију америчког председника Доналда Трампа, а која сматра да би експропријација руске имовине могла да подрије изгледе за брзо решење сукоба у Украјини.Према писању портала, председник Европског савета Антонио Кошта мораће у четвртак на самиту лидера ЕУ у Бриселу да одлучи да ли ће одустати од плана или ће наставити да га промовише, напомињући да ће обе опције „нанети озбиљну политичку штету Европској унији и прете јој политичким расколом“.Квалификована већина у Савету ЕУ захтева да 60 одсто земаља-чланица ЕУ (најмање 16 земаља), које представљају најмање 55 одсто становништва ЕУ, гласају „за“. На тај начин, чак ни свих седам земаља ЕУ заједно не би могле формално да блокирају ову одлуку.Раније је, по доласку на састанак министара спољних послова ЕУ у Бриселу, шефица европске дипломатије Каја Калас признала да одобравање репарационог кредита иде све теже. Истовремено је потврдила да, иако Европска комисија намерава да доноси одлуке о експропријацији имовине квалификованом већином, „без подршке Белгије то ће бити тешко, јер Белгија држи већину замрзнуте имовине Русије“.Европска комисија опсесивно тражи сагласност земаља-чланица ЕУ за коришћење руске суверене имовине за Кијев. Разматра се износ између 185 и 210 милијарди евра у облику кредита, који би Украјина условно била обавезна да врати након завршетка сукоба и у случају да јој „Москва исплати материјалну штету“. Истовремено, руско Министарство спољних послова је већ изјавило да идеја ЕУ о исплати репарација од стране Русије Украјини нема везе са реалношћу, јер се Брисел већ одавно бави крађом руске имовине.Након покретања СВО, земље ЕУ и Г7 блокирале су приближно половину руских девизних резерви. Више од 200 милијарди евра налази се у ЕУ, првенствено на рачунима код Јуроклира, једног од највећих светских система за клиринг и обрачуне, са седиштем у Белгији.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20251215/orban-madjarska-protiv-konfiskovanja-ruske-imovine-eu-na-pragu-prilike-da-se-resi-sukob-1193705492.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/12/1175015447_306:0:3037:2048_1920x0_80_0_0_35e0b60e502613c967c7cc3a0edcfe16.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, специјална војна операција у украјини – вести, европска унија (еу), заплена, замрзавање имовине, русија
свет, специјална војна операција у украјини – вести, европска унија (еу), заплена, замрзавање имовине, русија
Медији: Седам земаља противи се експропријацији руске имовине
13:06 15.12.2025 (Освежено: 13:23 15.12.2025) Број земаља Европске уније које се противе плану Европске комисије експропријацији замрузнуте руске имовине под маском репарационог кредита за Украјину порастао је на седам, а ова одлука спроведе у дело изазваће озбиљан раскол унутар ЕУ, пише бриселски портал „Јурактив“.
У чланку се напомиње да су се
Белгији, Мађарској и Словачкој, које су се од старта противиле овом пројекту, сада
придружиле Италија, Бугарска, Малта и Чешка.
Портал тврди да се последње четири земље противе плану Европске комисије због ставова својих влада, које активно подржавају администрацију америчког председника Доналда Трампа, а која сматра да би експропријација руске имовине могла да подрије изгледе за брзо решење сукоба у Украјини.
Према писању портала, председник Европског савета Антонио Кошта мораће у четвртак на самиту лидера ЕУ у Бриселу да одлучи да ли ће одустати од плана или ће наставити да га промовише, напомињући да ће обе опције „нанети озбиљну политичку штету Европској унији и прете јој политичким расколом“.
Квалификована већина у Савету ЕУ захтева да 60 одсто земаља-чланица ЕУ (најмање 16 земаља), које представљају најмање 55 одсто становништва ЕУ, гласају „за“. На тај начин, чак ни свих седам земаља ЕУ заједно не би могле формално да блокирају ову одлуку.
Раније је, по доласку на састанак министара спољних послова ЕУ у Бриселу, шефица европске дипломатије Каја Калас признала да
одобравање репарационог кредита иде све теже. Истовремено је потврдила да, иако Европска комисија намерава да доноси одлуке о експропријацији имовине квалификованом већином, „без подршке Белгије то ће бити тешко, јер Белгија држи већину замрзнуте имовине Русије“.
Европска комисија опсесивно тражи сагласност земаља-чланица ЕУ за коришћење руске суверене имовине за Кијев. Разматра се износ између 185 и 210 милијарди евра у облику кредита, који би Украјина условно била обавезна да врати након завршетка сукоба и у случају да јој „Москва исплати материјалну штету“. Истовремено, руско Министарство спољних послова је већ изјавило да идеја ЕУ о исплати репарација од стране Русије Украјини нема везе са реалношћу, јер се Брисел већ одавно бави крађом руске имовине.
Након покретања СВО, земље ЕУ и Г7 блокирале су приближно половину руских девизних резерви. Више од 200 милијарди евра налази се у ЕУ, првенствено на рачунима код Јуроклира, једног од највећих светских система за клиринг и обрачуне, са седиштем у Белгији.