Неретко маглом обавијено, по чему је и име добило, у срцу импресивне Ибарске клисуре уздигнуто на 550 метара надморске висине, небу под облацима, угнездило се утврђење о чијем се постанку мало тога зна
Тачно време градње Маглича није познато. Претпоставља се да га је подигао Урош Први Немањић(1242-1276) како би заштитио прилаз својој задужбини Сопоћанима и Немањиној Студеници од најезди монголских хорди које су пустошиле и разарале ове крајеве
Према резултатима археолошких истраживања, највероватније је да се градња одвијала крајем 13. века у време када се вршила обнова манастира Жиче, који је претрпео велика разарања током похода видинског кнеза Шишмана на Србију 1292. године.
Обзиром да су монголске хорде опустошиле и разориле многе српске светиње, избор високе литице, са које се пружа поглед на долину кроз je пролазио пут који је спаја централну Србији и Косово и Метохију, за изградњу одбрамбене тврђаве се чини као логичан избор
Свака од осам кула Маглича је имала своју намену, али су све заједно чиниле савршен одбрамбен систем. Поред неприступачног терена који окружује утврђење, висина кула од око 12 метара нападачима је у тадашње време представљала озбиљну препреку
Бедеми утврђења дебели и до два метра,показују вештину тадашњих градитеља који су успели да искористе природну конфигурацију терена и створе готово неосвојиву тврђаву. Улаз у град био је могућ само кроз једну капију, што је додатно олакшавало одбрану и контролу приступа
Свој највећи процват, тврђава је доживела у 14. веку када постаје седиште архиепископа Данила Другог. Овај црквени великодостојник, познат по својој књижевној делатности, одабрао је Маглич за своју својеврсну престоницу одакле је управљао, како црквеним тако и државним пословима, а унутар града је организовано писање црквених књига
Иако столећима напуштен и изложен зубу времена Маглич и данас представља место које вреди посетити, како због прекрасног погледа који се пружа са његових зидина, тако због тога што су те зидине више од осам векова неми сведок бурне српске историје
А када би зидине могле да причају, пуно би тога имале приповедати о бурним временима кроз који је српски народ на овим просторима пролазио