Неми сведок бурне српске историје о чијем се постанку мало тога зна

Неретко маглом обавијено, по чему је и име добило, у срцу импресивне Ибарске клисуре уздигнуто на 550 метара надморске висине, небу под облацима, угнездило се утврђење о чијем се постанку мало тога зна

1/24

Неретко маглом обавијено, по чему је и име добило, у срцу импресивне Ибарске клисуре уздигнуто на 550 метара надморске висине, небу под облацима, угнездило се утврђење о чијем се постанку мало тога зна

Тачно време градње Маглича није познато. Претпоставља се да га је подигао Урош Први Немањић(1242-1276) како би заштитио прилаз својој задужбини Сопоћанима и Немањиној Студеници од најезди монголских хорди које су пустошиле и разарале ове крајеве

2/24

Тачно време градње Маглича није познато. Претпоставља се да га је подигао Урош Први Немањић(1242-1276) како би заштитио прилаз својој задужбини Сопоћанима и Немањиној Студеници од најезди монголских хорди које су пустошиле и разарале ове крајеве

Према резултатима археолошких истраживања, највероватније је да се градња одвијала крајем 13. века у време када се вршила обнова манастира Жиче, који је претрпео велика разарања током похода видинског кнеза Шишмана на Србију 1292. године.

3/24

Према резултатима археолошких истраживања, највероватније је да се градња одвијала крајем 13. века у време када се вршила обнова манастира Жиче, који је претрпео велика разарања током похода видинског кнеза Шишмана на Србију 1292. године.

Обзиром да су монголске хорде опустошиле и разориле многе српске светиње, избор високе литице, са које се пружа поглед на долину кроз je пролазио пут који је спаја централну Србији и Косово и Метохију, за изградњу одбрамбене тврђаве се чини као логичан избор

4/24

Обзиром да су монголске хорде опустошиле и разориле многе српске светиње, избор високе литице, са које се пружа поглед на долину кроз je пролазио пут који је спаја централну Србији и Косово и Метохију, за изградњу одбрамбене тврђаве се чини као логичан избор

5/24

Маглич је смештен на врху брда, око кога Ибар прави оштру окуку чиме подножје брда окружује са три стране

Свака од осам кула Маглича је имала своју намену, али су све заједно чиниле савршен одбрамбен систем. Поред неприступачног терена који окружује утврђење, висина кула од око 12 метара нападачима је у тадашње време представљала озбиљну препреку

6/24

Свака од осам кула Маглича је имала своју намену, али су све заједно чиниле савршен одбрамбен систем. Поред неприступачног терена који окружује утврђење, висина кула од око 12 метара нападачима је у тадашње време представљала озбиљну препреку

Бедеми утврђења дебели и до два метра,показују вештину тадашњих градитеља који су успели да искористе природну конфигурацију терена и створе готово неосвојиву тврђаву. Улаз у град био је могућ само кроз једну капију, што је додатно олакшавало одбрану и контролу приступа

7/24

Бедеми утврђења дебели и до два метра,показују вештину тадашњих градитеља који су успели да искористе природну конфигурацију терена и створе готово неосвојиву тврђаву. Улаз у град био је могућ само кроз једну капију, што је додатно олакшавало одбрану и контролу приступа

Свој највећи процват, тврђава је доживела у 14. веку када постаје седиште архиепископа Данила Другог. Овај црквени великодостојник, познат по својој књижевној делатности, одабрао је Маглич за своју својеврсну престоницу одакле је управљао, како црквеним тако и државним пословима, а унутар града је организовано писање црквених књига

8/24

Свој највећи процват, тврђава је доживела у 14. веку када постаје седиште архиепископа Данила Другог. Овај црквени великодостојник, познат по својој књижевној делатности, одабрао је Маглич за своју својеврсну престоницу одакле је управљао, како црквеним тако и државним пословима, а унутар града је организовано писање црквених књига

© Sputnik / Лола ЂорђевићУ Магличу је Данило, према речима његовог биографа, подигао „прекрасне палате и остале ћелије на пребивање онима који су тамо“ а градску цркву св. Ђорђа снабдео књигама и осталим потребама.

9/24

У Магличу је Данило, према речима његовог биографа, подигао „прекрасне палате и остале ћелије на пребивање онима који су тамо“ а градску цркву св. Ђорђа снабдео књигама и осталим потребама.

10/24

Поред цркве, унутар комплекса налазила се палата коју је Данило Други по свој прилици, саградио за једну од својих резиденција.

11/24

Унутар утврђења биле су изграђене и две цистерне за воду у којима се сакупљла кишница, чиме је обезбеђивана вода за пиће у случају дуготрајне опсаде

© Sputnik / Лола ЂорђевићПретпоставља се да је био насељен српском војском до Косовске битке, а после пада српске деспотовине под турску власт, у Маглич се смешта турска посада. Турским освајањима Маглич постаје седиште магличке нахије

12/24

Претпоставља се да је био насељен српском војском до Косовске битке, а после пада српске деспотовине под турску власт, у Маглич се смешта турска посада. Турским освајањима Маглич постаје седиште магличке нахије

© Sputnik / Лола ЂорђевићМаглич је са градићем Козником испод Жељина имао стратегиску вредност и током турско- аустријских ратова (у којима су Срби узели учешћа на страни Аустријанаца) те тако 1689. године, главни заповедник царске војске фелдмаршал маркграф Лудвик Баденски, у свом извештају наводи да су вредни и јуначни Срби заузели Маглич и Козник

13/24

Маглич је са градићем Козником испод Жељина имао стратегиску вредност и током турско- аустријских ратова (у којима су Срби узели учешћа на страни Аустријанаца) те тако 1689. године, главни заповедник царске војске фелдмаршал маркграф Лудвик Баденски, у свом извештају наводи да су вредни и јуначни Срби заузели Маглич и Козник

© Sputnik / Лола ЂорђевићСа кула средњевековног пружао се отпор Османлијама и током Другог српског устанка. По наредби Милоша Обреновић, 1815. године, војвода Радослав Јелечанин је сакупивши народ ибарског краја код Маглича поставио заседу Турцима који су долином Ибра надирали од Новог Пазара

14/24

Са кула средњевековног пружао се отпор Османлијама и током Другог српског устанка. По наредби Милоша Обреновић, 1815. године, војвода Радослав Јелечанин је сакупивши народ ибарског краја код Маглича поставио заседу Турцима који су долином Ибра надирали од Новог Пазара

© Sputnik / Лола ЂорђевићТврђава након тога губи свој стратегијски значај, ш то се може видети из пера Јоакима Вујића који је у своме „Путешествију по Србији“ забележио да је у живописној Ибарској клисури посетио и „стари порушени град који се равним именом Маглић зове“

15/24

Тврђава након тога губи свој стратегијски значај, ш то се може видети из пера Јоакима Вујића који је у своме „Путешествију по Србији“ забележио да је у живописној Ибарској клисури посетио и „стари порушени град који се равним именом Маглић зове“

16/24

Једна од камених плоча у унутрашњости тврђаве Маглич

© Sputnik / Лола ЂорђевићПосле Првог светског рата извршена је делимична санација тврђаве захваљујући прилозима и раду народа из њене околине. Већи конзерваторски радови изведени су крајем осамдесетих година, али су ратови деведесетих зауставили све даље радове

17/24

После Првог светског рата извршена је делимична санација тврђаве захваљујући прилозима и раду народа из њене околине. Већи конзерваторски радови изведени су крајем осамдесетих година, али су ратови деведесетих зауставили све даље радове

18/24

Средњовековна тврђава Маглич се као споменик културе од изузетног значаја налази посебном заштитом од 1979. године када је проглашена спомеником културе од изузетног значаја

19/24

Тунел и пруга која пролази испод тврђаве Маглич

20/24

Са зидина утврђења, на све четири стране "пуца" поглед на околне планинске врхове

21/24

За Маглич се везује и народно предање о вили, која чува утврђени град, скривајући га облацима магле од оних који би да му науде.

© Sputnik / Лола ЂорђевићНакон што је пешачки мост преко Ибра срушен 2019. године, приступ тврђави је омогућен путем скеле којом управљају волонтери. За оне храбрије( и физички спремније) ту су и планинске стазе које повезују Маглич са околним врховима

22/24

Након што је пешачки мост преко Ибра срушен 2019. године, приступ тврђави је омогућен путем скеле којом управљају волонтери. За оне храбрије( и физички спремније) ту су и планинске стазе које повезују Маглич са околним врховима

Иако столећима напуштен и изложен зубу времена Маглич и данас представља место које вреди посетити, како због прекрасног погледа који се пружа са његових зидина, тако због тога што су те зидине више од осам векова неми сведок бурне српске историје

23/24

Иако столећима напуштен и изложен зубу времена Маглич и данас представља место које вреди посетити, како због прекрасног погледа који се пружа са његових зидина, тако због тога што су те зидине више од осам векова неми сведок бурне српске историје

А када би зидине могле да причају, пуно би тога имале приповедати о бурним временима кроз који је српски народ на овим просторима пролазио

24/24

А када би зидине могле да причају, пуно би тога имале приповедати о бурним временима кроз који је српски народ на овим просторима пролазио