Посланици у скупштини Алжира, уз стојеће овације и огрнути шаловима у бојама националне заставе усвојили су закон по коме Француска сноси „правну одговорност за колонијалну прошлост у Алжиру и трагедије које је изазвала“.
„Домино ефекат“ – испостављање рачуна колонијалним силама
Уз Алжир постоје и многе друге земље бивше колоније које би могле да изађу са истим захтевом а то би ипак створило „домино ефекат“, што ће се временом вероватно и десити, сматра Ивановић.
„Неке власти ће то урадити одмах, неке тек кад дође до промене погледа на тај историјски период. Међутим, то је непријатна вест чак можда не зато што ће се она реализовати у смислу давања француске одштете, али ће свакако смањити углед и повећати и унутрашњи и спољни притисак и довести Француску у једну дефанзивну позицију. То исто би се могло догодити и другим бившим колонијалним силама. Нису Французи једини. Не заборавите да Француска, Велика Британија и Немачка држе огромно археолошко благо, које је буквално покрадено и однето из многих земаља које сад сматрамо земљама Трећег света. И ако би постојала једна таква организована и синхронизована акција, то сигурно за њих не би било добро.“
Кина и Русија као духовни ослободиоци Африке
А то је било незамисливо за западни свет не зато што други народи нису били свесни њихове улоге у пљачки, отимачини и уопште, о „физичком и духовном злостављању домицилних народа“, него што су ниси имали снаге да изађу са тим у јавност и делегирају тај проблем, додаје Ивановић.
„Просто, нису имали ни смелости, али сад се ствар мења. Вероватно је и да кинеско и руско присуство на тим подручјима утиче на самопоуздање тих народа и на промену њихове свести кад је реч о њиховој непосредној историји, јер немају више ту врсту зависности. А са друге стране, чињеница је да је, посебно Француска и даље имала колонијални статус иако више није била колонијална сила у економској сфери. Јер ако они користе ресурсе неких од тих афричких земаља у којој сваки шести или седми грађанин има струју, а тим истим ресурсима се Француска греје и осветљава и покреће приведу, онда нешто дубоко морало није у реду. И кад се појави неко, као што су били Кина и Русија, са повољнијом, коректном понудом, онда одједном постају и духовни ослободиоци, тако да мислим да ствари иду у том правцу.“
Ивановић подсећа да су релативно скоро и Буркина Фасо, Нигер и Мали испоставили Француској рачун за колонијална злодела и протерали и француске привреднике и војску из тих земаља.
Историја западне цивилизације – историја геноцида
Међутим, остаје велико питање шта ће бити једног дана кад Конго буде испоставио рачуницу Белгији где су се ипак десили највећи злочини, „много већи од холокауста по броју убијених, мучених и опљачканим људи“, додаје Ивановић.
„Историја белог човека, односно западне цивилизације је историја колонија и геноцида. Не постоји ниједан велики колонијални народ са Запада који није починио геноцид. Ако дође до тренда наплате свега што су чинили, прво ће доћи до озбиљног моралног урушавања, а затим и до озбиљног процеса преиспитивања у западним цивилизацијама јер треба живети са тим што су починили. Није то лако и неће то бити одједном али свакако, кад се процес једном отпочне – он је незаустављив“, закључио је Ивановић.
Алжир тражи одштету
Председник парламента Алжира Ибрахим Бугалиј изјавио је да је гласање послало „јасну поруку, како унутра тако и споља, да национално сећање Алжира није ни избрисиво ни предмет преговора“.
У закону се истиче да је пуно и праведно обештећење за сву материјалну и моралну штету проузроковану француском колонизацијом неотуђиво право алжирске државе и народа.
Владавина Француске над Алжиром од 1830. до 1962. године била је период обележен масовним убиствима и великим депортацијама, све до крвавог рата за независност од 1954. до 1962. године.
Алжир наводи да је у рату погинуло милион и по људи, док француски историчари процењују укупан број погинулих на 500.000, од чега 400.000 Алжираца.
Погледајте и: