Буџетирање је основа управљања финансијама јер ако немате бар оквирне бројке ваших трошкова, нећете моћи њима ни да управљате, објашњава у подкасту “Породично” економиста и оснивач финансијског портала “Каматица” Душан Узелац.
Како каже, то не мора да буде тако ригидно финансијски дефинисано као што раде професионалци. Идеално је да то буде један оквирни документ, парче папира који не треба да има неку строго дефинисану форму, али треба да садржи предвиђање прихода и расхода.
Кућни буџет и финансијске лекције
“Највећи изазов јесте препознавање финансијских циклуса и мало ко то успева на прави начин. Онај први месечни финансијски циклус некако сви разумеју - то је примање плате, плаћање рачуна и то је поновљиво из месеца у месец. Оно што прави највећи проблем свима у финансијама јесу годишњи финансијски циклуси - поновљивости које се дешавају једном годишње попут одласка на летовање, прослава рођендана, славе, новогодишње потрошње, регистрације аутомобила… Све су то неке ствари које су једнократни годишњи удар на буџет и зато имате разлике од месеца до месеца”, указује аутор пројекта “Инвестирам на квадрат”.
У том смислу, додаје стручњак, април можда буде повољнији па можете себи да кажете да сте мало боље прошли тог месеца, али онда дође децембар који је дупло скупљи и поквари добар резултат из априла:
“Ако трошите све што зарадите - ви ћете бити у проблему у том децембру. А ако сте наштеловали своје финансије да трошите мање него што зарађујете, онда вам је сваки месец исти и имаћете контролу.”
Управљање финансијама - управљање емоцијама
На питање који су кораци потребни приликом формирања неког реалног породичног буџета, Узелац каже да у том смислу има доста неких паушалних савета, али да је према његовом мишљењу суштина управљања финансијама заправо - у управљању емоцијама.
“Моја теза је да ако успоставите контролу над собом у чину потрошње, управљаћете и новцем. И то је управо пут за успостављање контроле - препознати себе, препознати производе и услуге које трошимо, без којих не можемо - то је буквално листа приоритета. Ово хоћу, ово нећу, ово ми је неопходно за физичку егзистенцију, ово ми је неопходно за емоционалну егзистенцију. И кад категоришете те ствари, видећете да на дну листе има нешто, што значи да ви можете слободно да скидате то са дна листе. Али ту листу не можете имати ако се не суочите са собом, са финансијама и не станете на финансијску вагу да видите колико имате и колико немате”, наводи Узелац.
То би, каже, био први корак - дефинисање прихода и расхода.
“Ту нема много математике, или је приход или је расход, или је плус или је минус. И немогуће је трошити више него што имате. Та изјава - трошим више него што имам - је најчешће онако нека шаљива амнестија за неуправљање финансијама. Немогуће је математички, можете само трошити неки туђи новац или ваш новац из будућности, кредит рецимо, али ћете кад-тад морати то да отплатите”, упозорава гост подкаста “Породично”.
Не можете, додаје Узелац, трошити туђи новац, већ само ваш који сте зарадили или који ћете зарадити.
“И то је онда почетна рачуница да схватите колико имате. Онда, са друге стране, израчунате колико желите да трошите. Нема ни ту погрешних одговора, може само да буде један судар са реалношћу. И често је то највећи страх људима да се суоче са реалношћу, да стану на финансијску вагу, јер је ту најчешће одговор да живе живот који себи не могу да приуште”, каже финансијски стручњак.
Кад нешто поскупи - ми опсујемо и наставимо даље
На питање колико смо као нација финансијски писмени, Душан Узелац каже - довољно. Међутим, примећује, оно што је овде “судар светова” јесте чињеница да ми на Балкану не меримо те финансије на начин како то чини остатак света.
“Нисмо ми неписмени, нисмо необразовани, само не маримо за новац као што то раде на западу. И то је стварно суштинска разлика на овим просторима. То видите на сваком ћошку, у друштву се то види. Ви видите на улици новчиће, видите на каси да грађани не узимају новчиће за кусур. Кажу - у реду је, задржи кусур. Свађамо се у кафани ко ће да плати… Ми се чудимо како то деле рачуне на западу, то се овде не доживљава као прихватљиво понашање. И то је однос према новцу који није неисправан, он се само судара са једним капиталистичко-потрошачким приступом који нас тера да то рачунамо на њихов начин. Банке у четири децимале рачунају своје рачуне, а ми рачунамо плус-минус сто динара, кад нешто поскупи - ми опсујемо и наставимо даље. Значи, не маримо и недовољно чувамо те наше ресурсе”, истиче економиста.
Управљајте финансијама да оне не би управљале вама
Према његовим речима, управљање финансијама јесте битно за финансијску егзистенцију јер финансије доносе комфор живота.
“Нико не мора да се бави парама зарад пара, него зарад комфора живота и управо је ту кључ - када научите да управљате финансијама нећете дозволити да оне управљају вама. Јер, ако не марите за финансије бићете роб тога да ли имате или немате. Имаћете висок датум, стигла плата, задужења, можда неки моменти да не можете да приуштите себи нешто. Али, ако сте претходно анализирали, схватили и раздвојили шта вам је жеља, а шта вам је потреба - ви ћете рационалније да укротите емоције и рационализоваћете ваше понашање. Финансије су прилично егзактне, па ако нешто себи у датом тренутку не можете да приуштите нећете због тога бити љути ни на себе ни на космос из простог разлога што сте претходно направили рачуницу и знате када ћете то себи моћи да приуштите”, закључује Душан Узелац који је у подкасту "Породично" говорио и о штедњи, инвестирању и томе када и како да децу учимо управљању финансијама.
Погледајте и: