Саговорници Спутњика o тој идеји имају различито мишљење: док једни мисле да је то немогуће и пракси, други наводе разлоге због чега би управо овакав исход ишао у прилог и Бриселу.
План Раме или Брисела
Рама, према наводима албанских медија, не намерава на тај пут да крене сам већ би, до 2030. године до када је овој држави европска комесарка за проширење Марта Кос обећала пријем у Европску унију са собом „повео“ и део Србије, односно, Косово и Метохију. Како?
Албански премијер никада није крио да је за то да се Албанија и Косово уједине и да би на референдуму гласао „за“. У то име са Приштином је увелико у односу по ком функционише и сама Европска унија, од отворених граница преко сад и војне сарадње. Албанија и Косово планирају да успоставе заједничка дипломатска представништва, посебно у Африци и Азији, како би ојачали своју спољну политику и штитили заједничке интересе, што је најављено још 2019. и потврђено 2021. од стране министара спољних послова Тиране и Приштине, а то укључује дељење особља и искустава ради ефикаснијег представљања на глобалној сцени на сарадњи.
Рама, који је недавно постао и по четврти пут премијер Албаније (најдуже на овој функцији у континуитету), има добру сарадњу са водећим европским државама које иначе подржавају и самог Аљбина Куртија и његову политику што додатно олакшава рад на Раминој идеји.
Међутим, да ли ће то бити заиста и могуће зависи од неколико фактора: каква ће ЕУ бити за пар година, да ли ће пет држава чланица које не признају Косово можда променити став и каква однос ће имати Америка и према ЕУ, и према Балкану.
Где има ватре има и дима?
Саговорници Спутњика различито виде шансе да за сценарио да Албанија на путу ка ЕУ са собом „поведе“ и Приштину. Професор др Стевица Деђански сматра да је за сада тако нешто неизводљиво, док се професор приштинског универзитета Радош Диклић држи оне старе пословице „где има ватре има и дима“.
Деђански се слаже да оваква идеја провејава већ неко време у албанским медијима о томе да на „фору“ покушају да Косово индиректно и припоје себи и да га званично одвоје од Србије кроз улазак Албаније у ЕУ, док би Србија остала ван ЕУ
„ Да, то јесте могуће као идеја, али искрено мислим да је у пракси неизводљива зато што би наишла на отпор у самој ЕУ. Већ сада имамо пет земаља које не признају Косово и Метохију, а овај начин да дозволе да се прекраја воља народа или да се прекрајају границе које постоје би њима правио проблеме. Пре свега Кипру и Шпанији. Зато мислим да то није могуће да се доведе до краја, али је могуће да ће они то пробати и тако билдовати своје рејтинге али и да виде и испипају колико могу да иду далеко, а да не добијају никакве пацке од Брисала,“ сматра Деђански.
Он наглашава да се јасно види да Брисел све допушта када је реч о Приштини, а сада би ово био нови потез или нови покушај, којим би просто померали границе своје сервилности албанској заједници.
Само цео Балкан у ЕУ
„Једино решење које би било сврсисходно или логично је да цео регион уђе у ЕУ и у том моменту да они могу да вршљају и да мењају границе, макар не фактичке, али у теорији, да кажу да смо сви заједно, да смо с Албанијом и тако даље. То су сад већ неке друге ствари, али само у тој ситуацији могу да пробају ово о чему говоримо. Ово је, мислим, неодрживо, иако сви то коментаришу,“ каже Деђански.
Професор Диклић износи дуркчије виђење и каже да треба обратити пажњу и на чињеницу да ни Раму не воле у самој Албанији као што не воле ни Куртија на КиМ али да они упркос томе побеђују на изборима.
„Питам се како је то могуће, а мислим да је одговор - Европска унија. Треба нешто да схватимо. Брисел нема решење за Косово, Србија неће пристати ни на поделу ни на признање независног Косова. Бар не ова власт. Преговора нема, не може ни да их буде јер Приштина не жели да преговара ни о чему осим о признању Косова. Статус Приштина постаје терет за Брисел и није далеко од истине да решење виде у овој идеји из Албаније,“ каже наш саговорник.
Наравно, то се неће десити сада ни у наредних годину две, каже он, али времена за то има.
„По неким истраживањима косовских и албанских института, на Косову је више од две трећине за припајање Албанији а у Албанији је чак 75 одсто њих за заједничку државу. Додуше, и Рама и Курти имају тај комплекс да буду они који су остварили ту великоалбанску идеју и ту би могло да дође до куршлуса али мислим да би се и то превазишло,“ сматра он.
Решење за Србе
Друго питање за које Брисел нема решење су Срби на КиМ.
„У Албанији се то питање решава деценија уназад лако - покрштавањем и мењањем имена и презимена Србима који тамо живе. На КиМ је нешто другачије јер један део Срба тврдоглаво не жели да оде са КиМ. Покушали су да их протерају нападом 2004. године, свакодневним малтретирањем на појединачном нивоу - нису успели. Ни ова последња Куртијева „интервенција“ тихог прогона“ није баш дала резултате иако су Срби без скоро свих својих институција,“ наводи Диклић.
Зато, како каже, не треба да се изненадимо ако само једног дана крене и отворено да се заговара референдум о припајању Албанији на који ће Брисел да ћути.
„Да неке ствари иду у прилог овој идеји из Албаније треба гледати и по поступцима који се дешавају. Тирана је све своје базе дала НАТО пакту, а нигде не наводе разлог зашто фабрику за оклопно возило „шота“ праве на на КиМ. Нема логике да своју наменску индустрију развијаш на тлу друге државе Србије, односно наше јужне покрајине ако ниси сигуран да ће тај део територије једном бити твој,“ напомиње наш саговорник.
Према његовим речима, решење за ову ситуацију могло би да се нађе кроз економску заједницу ако би Америка била заинтересована да политички реши ово питање, тако што би ако не кроз ЕУ онда кроз неку економску заједницу приволела Приштину Београду.