Реконструкцију могућег изгледа круне краља Твртка Првог Котроманића израдио је филиграниста Горан Ристовић Покимица у консултацијама са археологом Марком Алексићем.
Tвртко Први Котроманић владао је од 1353. до 1391. године. Под његовом влашћу босанска средњевековна држава је доживела свој врхунац
О свом крунисању у српској светињи, краљ Твртко пише у својој дипломатској преписци- повељи Дубровчанима из 1378 где између осталог каже "И тамо ишавши окруњен бјех од Бога дарованом ми круном на краљевство прародитеља мојих, да будем у Христу Исусу побожан и од Бога постављени Стефан, краљ Србима и Босни и Поморју и Западним странама"
Круна је израђена према аналогијама из датог периода, с посебним освртом на заветну анжујску круну из 14. века. Љиљан, као основни мотив анжујске владарске куће, још раније је усвојен као владарски симбол у српским земљама.
Поставка изложбе је обогаћена и репликом ручног крста – ставротеке Светог Саве и копијом студеничког крста са северних врата Богородичини цркве из времена великог жупана Стефана Немање
Реплику ручног крста – ставротеке Светог Саве такође је израдио филиграниста Горан Ристовић Покимица по узору на оригинал који се чува у Музеју католичке дијецезе Борџија у Пијенци.
У делу просторије где је изложена копија студеничког крста, посетиоци могу видети оловни печат великог жупана Стефана Немање из друге половине 12. века и реконструисано Жезло Светог Саве
Па се тако под сводом Музеја може видети како су изгледале круне цара Душана, деспота Стефана Лазаревића, краља Милутина, краљице Симониде…
Поред експоната везаних за средњевековну властелу, Историјски музеј је пред посетиоце изнео и највредније предмете из својих збирки који су део заоставштине две нововековне српске династије – Карађорђевић и Обреновић
Један од експоната су Крунидбене инсигније краља Петра које су одлуком Владе Србије утврђене за културно добро од изузетног значаја