Ризница царских знамења српских владара - у срцу престонице
Ризница царских знамења српских владара - у срцу престонице
Sputnik Србија
Круна цара Цара Душана, жезло Светог Саве, инсигније краља Петра - само су део ризнице царских знамења српских владара који се могу видети у Mузеју у центру... 24.01.2026, Sputnik Србија
Круна цара Цара Душана, жезло Светог Саве, инсигније краља Петра - само су део ризнице царских знамења српских владара који се могу видети у Mузеју у центру Београда.
Ризница Историјског музеја Србије, од пре неколико дана богатија је за још једно "благо" - идеалну реплику круне краља Твртка Првог Котроманића изложену у оквиру оквиру изложбе „Чекајући сталну поставку”
Реконструкцију могућег изгледа круне краља Твртка Првог Котроманића израдио је филиграниста Горан Ристовић Покимица у консултацијама са археологом Марком Алексићем.
Потомак светородне лозе Немањића преко краља Драгутина покушао је да споји две главне српске средњовековне државе Босну и Рашку. За место свог крунисања, изабрао је манастир Милешева. Православним помазањем у царској лаври( у којој су биле мошти Светог Саве), на Митровдан 1377. године, уздигао се на престо краља Срба, Босне и Приморја под именом Стефан
О свом крунисању у српској светињи, краљ Твртко пише у својој дипломатској преписци- повељи Дубровчанима из 1378 где између осталог каже "И тамо ишавши окруњен бјех од Бога дарованом ми круном на краљевство прародитеља мојих, да будем у Христу Исусу побожан и од Бога постављени Стефан, краљ Србима и Босни и Поморју и Западним странама"
Круна је израђена према аналогијама из датог периода, с посебним освртом на заветну анжујску круну из 14. века. Љиљан, као основни мотив анжујске владарске куће, још раније је усвојен као владарски симбол у српским земљама.
Љиљан или крин у хришћанству симболизује Богородицу. Круна с љиљанима се појављује и на кованицама краља Твртка а сам цвет доминира грбом ове династије. Грб Котроманића у српској средњовековној хералдици по важности одмах је уз грб Немањића.
Није случајно што је за место излагања круне изабран део поставке посвећен Боју на Косову, када се зна, да је краљ Твртко, 1389. на Видовдан, послао свог најбољег војсковођу војводу Влатка Вуковића, који је као главнокомандујући босанског одреда командовао левим српским крилом.
Поставка изложбе је обогаћена и репликом ручног крста – ставротеке Светог Саве и копијом студеничког крста са северних врата Богородичини цркве из времена великог жупана Стефана Немање
Реплику ручног крста – ставротеке Светог Саве такође је израдио филиграниста Горан Ристовић Покимица по узору на оригинал који се чува у Музеју католичке дијецезе Борџија у Пијенци.
Реликвија потиче из ризнице манастира Жича, одакле ју је удовица Лазара Бранковића склонила на двор свог оца Томе Палеолога, деспота Мореје, у страху од османског надирања. Из истих разлога, њен отац је 1461. године реликвију пренео у Италију, где се од тада чува.
Копију студеничког крста, једног од познатих симбола српског градитељства и културе из времена великог жупана Стефана Немање, израдио је вајар Владимир Јаблановић.
Дискообразна камена композиција урађена је по узору на чувену представу студеничког крста који се налази изнад северних врата Богородичине цркве и од исте врсте мермера.
У делу просторије где је изложена копија студеничког крста, посетиоци могу видети оловни печат великог жупана Стефана Немање из друге половине 12. века и реконструисано Жезло Светог Саве
Део изложбе посвећеном српским средњовековним владарима, кроз велики број реконстрисаних круна и одежди, попут неког времеплова, враћа посетиоца у прошлост "приповедајући" о историји српског народа
Поред експоната везаних за средњевековну властелу, Историјски музеј је пред посетиоце изнео и највредније предмете из својих збирки који су део заоставштине две нововековне српске династије – Карађорђевић и Обреновић
Приступ ћаскању је блокиран због нарушавања правила.
Поново можете да учествујете за:∞.
Ако се не слажете са блокирањем, користите формулар за повратне информације
Разговор је завршен. У дискусији можете учествовати 24 сата од објављивања чланка.
![О свом крунисању у српској светињи, краљ Твртко пише у својој дипломатској преписци- повељи Дубровчанима из 1378 где између осталог каже "И тамо ишавши окруњен бјех од Бога дарованом ми круном на краљевство прародитеља мојих, да будем у Христу Исусу побожан и од Бога постављени Стефан, краљ Србима и Босни и Поморју и Западним странама" - Sputnik Србија](https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/01/0e/1194756056_0:0:3027:2047_600x0_80_0_1_e1a34bb3ad220d186ff6967ab19ac93f.jpg "О свом крунисању у српској светињи, краљ Твртко пише у својој дипломатској преписци- повељи Дубровчанима из 1378 где између осталог каже "И тамо ишавши окруњен бјех од Бога дарованом ми круном на краљевство прародитеља мојих, да будем у Христу Исусу побожан и од Бога постављени Стефан, краљ Србима и Босни и Поморју и Западним странама"")
