Тим са Норвешке школе спортских наука анализирао је податке с носивих уређаја више од 130.000 одраслих особа и упоредио 20 одсто најмање активних учесника са остатком популације, при чему је из анализе искључено 20 посто најактивнијих.
Применом статистичких модела норвешки научници су проценили како би мале промене у навикама могле утицати на ризик смртности код појединаца.
Мале и реалне повећане количине умерене до снажне телесне активности од пет минута дневно могле би спречити до шест одсто смртих случајева међу најмање активнима, односно 10 одсто свих смрти у општој популацији, пишу научници у истраживању које је објављено у стручном часопису The Lancet.
Додају и да смањење времена седења за 30 минута дневно може спречити мањи, али и даље значајан удео смртности у оба ризична сценарија.
Истраживали смо искључиво укупну смртност, стога би будућа истраживања требала обухватити и друге здравствене исходе, наводе аутори наведене студије.
Потребна су додатна истраживања која користе објективно мерење телесне активности земљама са ниским и средњим примањима, где се старосна структура, ниво телесне активности и оптерећење болестима разликују од оних укључених у ово истраживање, напомињу норвешки научници.
Даниел Баилеy са Универзитета Брунел у Лондону који је учествовао у истраживању, каже да је свака телесна активност битна.
"Јасна порука коју желимо пренети јесте да се свако кретање рачуна и да највеће здравствене добитке остварујемо када неактивне људе подстакнемо на барем неку активност. Због тога лекари, политичари и јавне кампање могу и требају да подупиру пацијенте и ширу јавност у увођењу ових релативно малих промена као почетне тачке које потом могу подстаћи даље повећање нивоа активности", каже Баилеy.
Погледајте и: