https://sputnikportal.rs/20260128/pet-minuta-jedne-aktivnosti-dnevno-moze-da-produzi-zivot-1195274098.html
Пет минута једне активности дневно може да продужи живот
Пет минута једне активности дневно може да продужи живот
Sputnik Србија
Само пет минута кретања дневно или пола сата седења мање може продужити живот показују подаци с носивих уређаја анализирани на више од 100 хиљада људи... 28.01.2026, Sputnik Србија
2026-01-28T22:36+0100
2026-01-28T22:36+0100
2026-01-28T22:36+0100
наука и технологија
наука и технологија
друштво
живи свет и генетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/01/1c/1195272675_0:274:785:715_1920x0_80_0_0_67b80b90ccd105d8af17979d08dee1fe.jpg
Тим са Норвешке школе спортских наука анализирао је податке с носивих уређаја више од 130.000 одраслих особа и упоредио 20 одсто најмање активних учесника са остатком популације, при чему је из анализе искључено 20 посто најактивнијих. Применом статистичких модела норвешки научници су проценили како би мале промене у навикама могле утицати на ризик смртности код појединаца. Мале и реалне повећане количине умерене до снажне телесне активности од пет минута дневно могле би спречити до шест одсто смртих случајева међу најмање активнима, односно 10 одсто свих смрти у општој популацији, пишу научници у истраживању које је објављено у стручном часопису The Lancet.Додају и да смањење времена седења за 30 минута дневно може спречити мањи, али и даље значајан удео смртности у оба ризична сценарија. Истраживали смо искључиво укупну смртност, стога би будућа истраживања требала обухватити и друге здравствене исходе, наводе аутори наведене студије. Потребна су додатна истраживања која користе објективно мерење телесне активности земљама са ниским и средњим примањима, где се старосна структура, ниво телесне активности и оптерећење болестима разликују од оних укључених у ово истраживање, напомињу норвешки научници. Даниел Баилеy са Универзитета Брунел у Лондону који је учествовао у истраживању, каже да је свака телесна активност битна. "Јасна порука коју желимо пренети јесте да се свако кретање рачуна и да највеће здравствене добитке остварујемо када неактивне људе подстакнемо на барем неку активност. Због тога лекари, политичари и јавне кампање могу и требају да подупиру пацијенте и ширу јавност у увођењу ових релативно малих промена као почетне тачке које потом могу подстаћи даље повећање нивоа активности", каже Баилеy.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, живи свет и генетика
наука и технологија, друштво, живи свет и генетика
Пет минута једне активности дневно може да продужи живот
Само пет минута кретања дневно или пола сата седења мање може продужити живот показују подаци с носивих уређаја анализирани на више од 100 хиљада људи глобално.
Тим са Норвешке школе спортских наука анализирао је податке с носивих уређаја више од 130.000 одраслих особа и упоредио 20 одсто најмање активних учесника са остатком популације, при чему је из анализе искључено 20 посто најактивнијих.
Применом статистичких модела норвешки научници су проценили како би мале промене у навикама могле утицати на ризик смртности код појединаца.
Мале и реалне повећане количине умерене до снажне телесне активности од пет минута дневно могле би спречити до шест одсто смртих случајева међу најмање активнима, односно 10 одсто свих смрти у општој популацији, пишу научници у истраживању које је објављено у стручном часопису
The Lancet.
Додају и да смањење времена седења за 30 минута дневно може спречити мањи, али и даље значајан удео смртности у оба ризична сценарија.
Истраживали смо искључиво укупну смртност, стога би будућа истраживања требала обухватити и друге здравствене исходе, наводе аутори наведене студије.
Потребна су додатна истраживања која користе објективно мерење телесне активности земљама са ниским и средњим примањима, где се старосна структура, ниво телесне активности и оптерећење болестима разликују од оних укључених у ово истраживање, напомињу норвешки научници.
Даниел Баилеy са Универзитета Брунел у Лондону који је учествовао у истраживању, каже да је свака телесна активност битна.
"Јасна порука коју желимо пренети јесте да се свако кретање рачуна и да највеће здравствене добитке остварујемо када неактивне људе подстакнемо на барем неку активност. Због тога лекари, политичари и јавне кампање могу и требају да подупиру пацијенте и ширу јавност у увођењу ових релативно малих промена као почетне тачке које потом могу подстаћи даље повећање нивоа активности", каже Баилеy.
