Међународни тим истраживача користио је податке из студија близанаца како би разликовао спољашње узроке смрти (незгоде, убиства, инфекције) од унутрашњих, биолошких фактора (генетске мутације, болести повезане са старењем), наводи Ен-Би-Си Њуз.
Раздвајањем ових категорија добили су прецизнију процену утицаја генетике на животни век, што је знатно више од ранијих процена од 6 до 33 одсто.
„Ово није резултат случајности. Ако погледате студије близанаца о готово било чему, отприлике 50 одсто особина је наследно. Исто важи и за старосну границу менопаузе“, рекао је главни аутор студије Бен Сенхар са Института Вејзман у Израелу.
Професор Мортен Шеибје-Кнудсен са Универзитета у Копенхагену истакао је да је нови приступ „елиминисао спољашњи шум“ и открио основну биологију старења.
Он је подсетио да гени значајно одређују животни век код различитих врста, од квасца који живи 13 дана, до китова који могу да живе и више од 200 година.
Ипак, експерти упозоравају да здрав стил живота и даље игра кључну улогу.
„Ако генетика одређује 55 одсто животног века, преосталих 45 одсто и даље зависи од исхране, вежбања и навика“, рекао је Сенхар.
Студија такође указује на важност даљег истраживања заштитних гена који „продужавају живот“, посебно код људи који носе заштитне гене против хроничних болести, попу гена ФОXО3, АПОЕ и СИРТ6.
Закључак истраживача је да дуговечност вероватно зависи од интеракције више гена, а не једног кључног „гена за све“.
Истраживање је објављено у журналу Сајенс.
Погледајте и: