https://sputnikportal.rs/20260130/istrazivanje-pracenjem-blizanaca-utvrdjeno-da-genetika-odredjuje-do-55-odsto-zivotnog-veka-1195354965.html
Истраживање: Праћењем близанаца утврђено да генетика одређује до 55 одсто животног века
Истраживање: Праћењем близанаца утврђено да генетика одређује до 55 одсто животног века
Sputnik Србија
Генетика одређује до 55 одсто животног века човека, показало је истраживање у којем се наводи и да гени играју знатно већу улогу у животном веку него што се... 30.01.2026, Sputnik Србија
2026-01-30T20:17+0100
2026-01-30T20:17+0100
2026-01-30T20:17+0100
наука и технологија
наука и технологија
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/0a/1170936702_0:34:2048:1186_1920x0_80_0_0_0e6e0e761b69c77793af18a217021a15.jpg
Међународни тим истраживача користио је податке из студија близанаца како би разликовао спољашње узроке смрти (незгоде, убиства, инфекције) од унутрашњих, биолошких фактора (генетске мутације, болести повезане са старењем), наводи Ен-Би-Си Њуз.Раздвајањем ових категорија добили су прецизнију процену утицаја генетике на животни век, што је знатно више од ранијих процена од 6 до 33 одсто.Професор Мортен Шеибје-Кнудсен са Универзитета у Копенхагену истакао је да је нови приступ „елиминисао спољашњи шум“ и открио основну биологију старења.Он је подсетио да гени значајно одређују животни век код различитих врста, од квасца који живи 13 дана, до китова који могу да живе и више од 200 година.Ипак, експерти упозоравају да здрав стил живота и даље игра кључну улогу.Студија такође указује на важност даљег истраживања заштитних гена који „продужавају живот“, посебно код људи који носе заштитне гене против хроничних болести, попу гена ФОXО3, АПОЕ и СИРТ6.Закључак истраживача је да дуговечност вероватно зависи од интеракције више гена, а не једног кључног „гена за све“.Истраживање је објављено у журналу Сајенс.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/0a/1170936702_0:0:2048:1537_1920x0_80_0_0_829060adabc26461c33766e6216b9434.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво
наука и технологија, друштво
Истраживање: Праћењем близанаца утврђено да генетика одређује до 55 одсто животног века
Генетика одређује до 55 одсто животног века човека, показало је истраживање у којем се наводи и да гени играју знатно већу улогу у животном веку него што се раније сматрало.
Међународни тим истраживача користио је податке из студија близанаца како би разликовао спољашње узроке смрти (незгоде, убиства, инфекције) од унутрашњих, биолошких фактора (генетске мутације, болести повезане са старењем),
наводи Ен-Би-Си Њуз.
Раздвајањем ових категорија добили су прецизнију процену утицаја генетике на животни век, што је знатно више од ранијих процена од 6 до 33 одсто.
„Ово није резултат случајности. Ако погледате студије близанаца о готово било чему, отприлике 50 одсто особина је наследно. Исто важи и за старосну границу менопаузе“, рекао је главни аутор студије Бен Сенхар са Института Вејзман у Израелу.
Професор Мортен Шеибје-Кнудсен са Универзитета у Копенхагену истакао је да је нови приступ „елиминисао спољашњи шум“ и открио основну биологију старења.
Он је подсетио да гени значајно одређују животни век код различитих врста, од квасца који живи 13 дана, до китова који могу да живе и више од 200 година.
Ипак, експерти упозоравају да здрав стил живота и даље игра кључну улогу.
„Ако генетика одређује 55 одсто животног века, преосталих 45 одсто и даље зависи од исхране, вежбања и навика“, рекао је Сенхар.
Студија такође указује на важност даљег истраживања заштитних гена који „продужавају живот“, посебно код људи који носе заштитне гене против хроничних болести, попу гена ФОXО3, АПОЕ и СИРТ6.
Закључак истраживача је да дуговечност вероватно зависи од интеракције више гена, а не једног кључног „гена за све“.
Истраживање је
објављено у журналу Сајенс.