Првобитни кечап уопште није садржавао парадајз, и ту, заправо, лежи једна од најзанимљивијих прича у вези са овим сосом.
Реч потиче из Кине, највероватније од израза „ke-tsiap“, којим се у 17. веку означавао ферментисани рибљи сос. Није имао никакве везе са парадајзом, био је слан, таман и јаког мириса, више налик данашњем азијском фишсосу него кечапу какав познајемо, преноси CGTN America.
Британски морнари су током трговине у југоисточној Азији донели тај назив у Европу, али не и оригинални рецепт. Пошто нису имали исте састојке, почели су да праве сопствене верзије „кечапа“ од онога што им је било доступно: од гљива, ораха, инћуна, па чак и острига.
У Енглеској 18. века „ketchup“ је био општи назив за разне слане, ферментисане сосеве.
Тек у 19. веку, у Америци, појављује се верзија са парадајзом. Парадајз је био јефтин, лако доступан и давао је леп укус и боју, па је постао основа новог рецепта.
Пресудан тренутак био је крајем 19. века, када је Хенрy Хеинз стандардизовао рецепт и додао више сирћета и шећера, чиме је кечап постао стабилан производ дугог рока трајања.
Од тада се назив „кечап” дефинитивно везао за парадајз, иако је његово порекло заправо – рибљи сос из Кине. Иронично, данашњи кечап нема скоро ништа заједничко са оним од чега је име настало.
Погледајте и: