Циљ Фридриха Мерца је да од Русије направи баука, како би Немачка добила изговор за поновно наоружавање и преузимање улоге најјаче војне силе у Европи, оцењује политиколог Александар Павић, коментаришући Мерцов говор на конгресу своје странке, Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) у Штутгарту.
Подсећамо, Мерц је том приликом, славећи свој реизбор на месту страначког председника изјавио да Русија наводно шири „ужасну нацистичку пропаганду“ против Украјинаца и додао да Европа мора да „научи да говори на језику силе“, оценивши да политика умиривања „не ствара мир“, већ, како је навео, подстиче агресора.
Нула кредибилитета за Мерца
Према Павићевим речима, немачки канцелар нема кредибилитет да износи оптужбе против Русије. Наш саговорник подсећа на то да је нацизам управо Мерцова породична традиција – његов деда по мајци, Јозеф Пол Совињи био је члан Хитлерове НСДАП (Национал-социјалистичке партије Немачке – нациста), градоначелник града Брилона, који се нацистима придружио 1933, када су дошли на власт.
Сам Мерц изјављивао је, у жару борбе за власт у родном Брилону да му је деда „највећи политички узор“, да би касније негирао да је тако нешто рекао и износио неколико различитих верзија Совињијеве биографије. Тако је, у покушају да опере биографију свог највећег политичког узора, Мерц говорио да је Совињи постао нациста по аутоматизму, подсећа наш саговорник.
„Када је изашло да се његов деда потрудио да постане нациста и да је сам аплицирао за чланство, морао је опет да промени причу. Али, Мерц је типичан изданак послератних немачких елита које су на првом месту сачували Американци, који су били нацисти. Бивши нацисти су практично стварали Западну Немачку, а после тога и њихови потомци“, оцењује Павић.
У прилог томе иде и чињеница да је, на пример, први шеф немачке обавештајне службе, БНД-а, такође био нациста, један од најважнијих људи у нацистичкој обавештајној служби.
„Немачка је саздана на нацизму који никада није искорењен, а садашња Немачка претвара се у Четврти рајх у рукавицама. Мерц је врло јасан – он иде Хитлеровим стопама, да Немачка буде најјача војна сила у Европи, да другима диктира услове“, каже Павић.
Украјински нацисти као усташе у Хрватској
Према Павићевим речима, постојање нацизма у Украјини не може да се сакрије – о томе сведочи иконографија украјинских десничара, њихови маршеви под бакљама, тетоваже које носе на својим телима. На крају крајева, и идеологија некада паравојних, а сада већ војних јединица попут батаљона „Азов“ или рехабилитација Степана Бандере од стране постмајданских режима.
На исти начин на који користи украјинске неонацисте, немачки политичари користили су и неоусташе у Хрватској, почетком распада СФРЈ. Званични Берлин, сматра наш саговорник, и даље подржава оживљавање усташтва. У том контексту, оптуживати Русију за „нацистичку пропаганду“ је, према Павићевом мишљењу, класична замена теза.
„Мерц само жели да виче „држ'те лопова“, а јасно је ко су прави нацисти“, наводи Павић.
Повратак у тридесете
Павић прави паралелу са периодом пред напад на Совјетски Савез, наводећи да је пре тога нападнута Југославија како би се „пацификовала позадина источног фронта“.
„То је идентично, само се сада користи други речник“, сматра он.
За разлику од Хитлера, који је, према његовим речима, отворено говорио о својим амбицијама, Мерц „увија све у обланде квази-демократског говора“, али је суштина, тврди Павић, иста – рат у Европи, рат против Русије и претварање Европске уније у ратну машинерију под доминацијом и контролом Немачке.
Погледајте и: