Према речима научника, биомембрана коју су створили је порозни сунђер који се натапа 10-процентним раствором повидон-јода. Ово се ради непосредно пре наношења на повреду, смањујући ризик од инфекције и убрзавајући зарастање рана, истиче се у саопштењу.
Према саопштењу, разликује се од постојећих мембрана по томе што је направљен од целе зечје коже, не само од колагена, тако да садржи и друге супстанце корисне за зарастање рана, објаснила је Дарија Костина, ванредни професор Катедре за фармакологију и клиничку фармакологију на Медицинском институту Белгородског државног универзитета.
„Колаген који се користи у другим типовима мембрана може се добити из рибе или крупне стоке. Ово ограничава употребу таквих мембрана код одређених група пацијената због њихове веће алергености од облога добијених од зечје коже“, додала је она.
Ефикасност метода зарастања рана научници су проверили на лабораторијским мишевима: експеримент је показао да је код животиња које су лечене применом биомембране дужина ожиљка била за 62,7 одсто мања него у контролној групи, наводи се у саопштењу.
Према речима научника, овај метод лечења рана може се применити на било који тип спољашњих повреда, укључујући и хроничне (на пример, трофични чир), односно оне које се стварају код пацијената са дијабетесом, венском инсуфицијенцијом, као и код опекотина и у последњим стадијумима смрзавања.
„Ова биомембрана намењена је за лечење практично свих врста рана, осим инфицираних. За ране са знацима инфекције потребни су други састојци и друга структура мембране“, закључила је Костина.
Истраживање је спроведено у сарадњи са експерименталном компанијом „Владмива“ и Институтом за фармакологију живих система Белгородског државног универзитета, као део програма „Иновативна решења у агроиндустријском комплексу“ светски познатог истраживачког и развојног центра. Изум је заштићен патентом Руске Федерације.
Погледајте и: