Коментаришући одлуку Техерана да забрани улаз америчким бродовима у Персијски залив преко Ормуског мореуза, Ајеш је подсетио да кроз овај стратешки теснац пролази око 20 одсто светске трговине нафтом, што износи више од 20–21 милион барела дневно. Према његовим речима, обустава чак и половине тог обима изазвала би „катастрофалан дефицит понуде“ на глобалном тржишту.
Он прогнозира да би тренутна ситуација могла да подигне цену сирове нафте изнад 100 долара по барелу и гурне свет у дубоку енергетску кризу, за коју, како наводи, глобална економија није спремна — чак ни уз покушаје групе ОПЕК+ да делимично надокнади губитке.
Ајеш упозорава и на ризик да се сукоб прошири у „рат на енергетском фронту“, у којем би мете могли постати нафтно-гасни објекти, док би евентуално укључивање Хута могло довести до блокаде танкерског саобраћаја кроз мореуз Баб ел Мандеб у Црвеном мору. Према његовој оцени, свет би се у том случају суочио са непредвидивим енергетским и стратешким последицама, што би само по себи могло да убрза дипломатске напоре за хитно окончање борбених дејстава.
Аналитичар сматра да Иран користи контролу над поморским теснацима и енергетски фактор као средство притиска на међународну заједницу и Сједињене Државе, с циљем заустављања рата.
У условима појачане нестабилности очекује се раст цене злата до историјских максимума, док би криптовалуте, попут биткоина, могле да изгубе на вредности, јер инвеститори, према његовим речима, у кризним временима предност дају „опипљивим“ активама.
Ајеш је такође оценио да политика САД, услед безусловне подршке Израелу, „враћа свет на нулту тачку“ и намеће додатне терете глобалној економији. У контексту изузетно напете ситуације, након погибије врховног лидера Ирана и више високих војних званичника, Техеран, како наводи, настоји да постави нова правила игре и поврати поверење у своје стратешке капацитете.