https://sputnikportal.rs/20260301/geopolitika-udara-na-ekonomiju-ormuski-moreuz-menja-pravila-igre-1196359853.html
Геополитика удара на економију: Ормуски мореуз мења правила игре
Геополитика удара на економију: Ормуски мореуз мења правила игре
Sputnik Србија
Затварање Ормуског мореуза могло би да изазове дубоке потресе у глобалној економији и доведе до драматичног раста цена енергената, оценио је јордански... 01.03.2026, Sputnik Србија
2026-03-01T13:32+0100
2026-03-01T13:32+0100
2026-03-01T14:06+0100
свет
свет – економија
економија
енергетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/08/1162143061_0:0:3309:1862_1920x0_80_0_0_d21b5987ef0c1dff9b644c996c4927c4.jpg
Коментаришући одлуку Техерана да забрани улаз америчким бродовима у Персијски залив преко Ормуског мореуза, Ајеш је подсетио да кроз овај стратешки теснац пролази око 20 одсто светске трговине нафтом, што износи више од 20–21 милион барела дневно. Према његовим речима, обустава чак и половине тог обима изазвала би „катастрофалан дефицит понуде“ на глобалном тржишту. Он прогнозира да би тренутна ситуација могла да подигне цену сирове нафте изнад 100 долара по барелу и гурне свет у дубоку енергетску кризу, за коју, како наводи, глобална економија није спремна — чак ни уз покушаје групе ОПЕК+ да делимично надокнади губитке. Ајеш упозорава и на ризик да се сукоб прошири у „рат на енергетском фронту“, у којем би мете могли постати нафтно-гасни објекти, док би евентуално укључивање Хута могло довести до блокаде танкерског саобраћаја кроз мореуз Баб ел Мандеб у Црвеном мору. Према његовој оцени, свет би се у том случају суочио са непредвидивим енергетским и стратешким последицама, што би само по себи могло да убрза дипломатске напоре за хитно окончање борбених дејстава. Аналитичар сматра да Иран користи контролу над поморским теснацима и енергетски фактор као средство притиска на међународну заједницу и Сједињене Државе, с циљем заустављања рата. У условима појачане нестабилности очекује се раст цене злата до историјских максимума, док би криптовалуте, попут биткоина, могле да изгубе на вредности, јер инвеститори, према његовим речима, у кризним временима предност дају „опипљивим“ активама. Ајеш је такође оценио да политика САД, услед безусловне подршке Израелу, „враћа свет на нулту тачку“ и намеће додатне терете глобалној економији. У контексту изузетно напете ситуације, након погибије врховног лидера Ирана и више високих војних званичника, Техеран, како наводи, настоји да постави нова правила игре и поврати поверење у своје стратешке капацитете.
https://sputnikportal.rs/20260301/domino-efekat-za-ceo-svet-kakve-bi-posledice-moglo-da-izazove-zatvaranje-ormuskog-moreuza-1196359125.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, свет – економија, енергетика
свет, свет – економија, енергетика
Геополитика удара на економију: Ормуски мореуз мења правила игре
13:32 01.03.2026 (Освежено: 14:06 01.03.2026) Затварање Ормуског мореуза могло би да изазове дубоке потресе у глобалној економији и доведе до драматичног раста цена енергената, оценио је јордански економски аналитичар Хусам Ајеш у изјави за Спутњик.
Коментаришући одлуку Техерана да забрани улаз америчким бродовима у Персијски залив преко Ормуског мореуза, Ајеш је подсетио да кроз овај стратешки теснац пролази око 20 одсто светске трговине нафтом, што износи више од 20–21 милион барела дневно. Према његовим речима, обустава чак и половине тог обима изазвала би „катастрофалан дефицит понуде“ на глобалном тржишту.
Он прогнозира да би тренутна ситуација могла да подигне цену сирове нафте изнад 100 долара по барелу и гурне свет у дубоку енергетску кризу, за коју, како наводи, глобална економија није спремна — чак ни уз покушаје групе ОПЕК+ да делимично надокнади губитке.
Ајеш упозорава и на ризик да се сукоб прошири у „рат на енергетском фронту“, у којем би мете могли постати нафтно-гасни објекти, док би евентуално укључивање Хута могло довести до блокаде танкерског саобраћаја кроз мореуз Баб ел Мандеб у Црвеном мору. Према његовој оцени, свет би се у том случају суочио са непредвидивим енергетским и стратешким последицама, што би само по себи могло да убрза дипломатске напоре за хитно окончање борбених дејстава.
Аналитичар сматра да Иран користи контролу над поморским теснацима и енергетски фактор као средство притиска на међународну заједницу и Сједињене Државе, с циљем заустављања рата.
У условима појачане нестабилности очекује се раст цене злата до историјских максимума, док би криптовалуте, попут биткоина, могле да изгубе на вредности, јер инвеститори, према његовим речима, у кризним временима предност дају „опипљивим“ активама.
Ајеш је такође оценио да политика САД, услед безусловне подршке Израелу, „враћа свет на нулту тачку“ и намеће додатне терете глобалној економији. У контексту изузетно напете ситуације, након погибије врховног лидера Ирана и више високих војних званичника, Техеран, како наводи, настоји да постави нова правила игре и поврати поверење у своје стратешке капацитете.
