За разлику од досадашње праксе, која је подразумевала сечење делова завоја и њихово растварање ради хемијске анализе, истраживачи су се фокусирали на испитивање испарења органских једињења (ВОЦ) из ваздуха који окружује мумије, пренео је научни портал „Сајенс Алерт“.
Обухваћен читав период мумификације
Како наводе аутори студије, мирис је имао значајну улогу у египатској митологији и веровањима о загробном животу, док су зачини и ароматичне смоле коришћени у процесу балзамовања како би прикрили непријатне мирисе и заштитили тело од штеточина и микроорганизама.
Научници су анализирали 35 узорака, укључујући делове смоле, завоја и људског ткива, са 19 мумија које потичу из периода од око 2000. године пре нове ере до 295. године нове ере, чиме је обухваћен готово читав период мумификације у старом Египту, а узорци су из музеја у Европи и Великој Британији.
Материјал је смештан у посебне коморе како би се омогућило ослобађање испарења једињења, која су потом анализирана методама гасне хроматографије и масене спектрометрије.На тај начин идентификоване су масти, воскови и смоле коришћене у процесу балзамовања.
Најчешћи састојци
Резултати су показали да су најчешћи састојци били масти и уља, пчелињи восак, биљне смоле и битумен, али и да су се рецептуре мењале током векова. У ранијим периодима коришћене су једноставније мешавине, док су касније укључивани скупљи састојци попут смола и уља бора, клеке и кедра, као и битумен.
Аутори истичу да различити историјски периоди показују препознатљиве хемијске профиле, што значи да анализа испарења једињења може да послужи као минимално инвазивна метода за одређивање старости мумија.
Према њиховој оцени, ова техника омогућава брзо и неинвазивно прелиминарно испитивање, без нарушавања интегритета драгоцених археолошких узорака.
Погледајте и: