Кроз овај мореуз пролази око петине светске трговине нафтом и гасом. Према подацима америчке Управе за енергетске информације, дневно њиме пролази око 20 милиона барела нафте, што представља приближно петину глобалне потрошње. Поред нафте, мореуз је кључан и за транспорт течног природног гаса, посебно из Катара.
Ормуски мореуз има огроман стратешки значај јер је главна извозна рута за енергенте из земаља Персијског залива — Ирана, Ирака, Саудијске Арабије, Кувајта, Катара, Бахреина и Уједињених Арапских Емирата. Иако постоје алтернативе у виду нафтовода ка Црвеном мору или Оманском заливу, многе земље региона немају довољно инфраструктуре да у потпуности заобиђу овај морски пут.
Мореуз је током историје више пута био у средишту војних конфликата. Током иранско-ирачког рата осамдесетих година прошлог века вођена је такозвана „танкерска ратна кампања“, у којој су нападани нафтни бродови. У последњој деценији регион је поново постао зона напетости између Ирана и Сједињених Држава.
Нова ескалација почела је након што су САД и Израел крајем фебруара 2026. покренули војну операцију против Ирана. Као одговор, Техеран је најавио строге мере контроле пловидбе. Иранска Револуционарна гарда саопштила је да је увела забрану проласка бродова кроз Ормузски пролив и да су иранске снаге преузеле потпуну контролу над тим воденим путем.
Према подацима сервиса за праћење бродова Vesselfinder, десетине танкера и теретних бродова тренутно чекају испред улаза у Персијски залив, док је сам мореуз готово празан.
Стручњаци упозоравају да би евентуално дуготрајно затварање Ормуског мореуза могло озбиљно да погоди светско тржиште енергената, посебно азијске економије које највише зависе од нафте и гаса који се транспортују овим путем.