1 / 27
У времену где роботи потискују људе, где машине серијски "штанцују" производе по приступачним ценама, ручни рад постаје раритет, право мало ремек -дело у које је током стварања уткана енергија, емоција и стваралачко надхунуће аутора
© Sputnik / Лола Ђорђевић
2 / 27
На први поглед неко би помислио да су ово посебно дизајниране тениске лоптице, а заправо су у питању лоптице настале древном, од ткања старијом техником - пустовањем. Ову технику ваљања вуне користили су азијски народи у изради одеће, обуће, прекривача, шатора...
© Sputnik / Лола Ђорђевић
3 / 27
Постоје две врсте обраде вуне овом техниом; суво и мокро пустовање. Суво пустовање подразумева рад са специјалним иглама које се брзо убадају у слој вуне, чиме се повлаче и уплићу влакна. Потом се додаје нови слој вуне и тако све док се не добије жељени облик.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
4 / 27
Мокро пустовање је старији традиционални поступак где се комади сирове, рашчешљане али непредене вуне ређају у слојевима који се поквасе водом и сапуницом. Следи процес ваљања где се притискањем и благим померањем вуне влакна међусобно сједињују, мрсе а као резултат се добија чврст нераскидив материјал
© Sputnik / Лола Ђорђевић
5 / 27
Од вуне је настала и прва лопта, тако што су пастири, док су чували овце, прикупљали длаке и вуну и од њих деци правили лопте за играње. По веровању номадских народа, предмети од пустоване вуне имају магичну моћ.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
6 / 27
Потребно је изузетно велики број убода иглама да би се добио финалан производ, па се тако сувим постовањем израђују претежно мали предмети
© Sputnik / Лола Ђорђевић
7 / 27
Данас, пустовање вуне није потреба, већ се ради првенствено како би се очувала традиција, а производи настали на овај начин су права атракција.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
8 / 27
Чланице националног удружења произвођача рукотворина Етно мрежа су у Палати Србија приредиле изложбу „Нити државности“ на којој су изложене рукотворине уписане у Национални регистар нематеријаног културног наслеђа Србије
© Sputnik / Лола Ђорђевић
9 / 27
Вез је некада био саставни део образовања женске деце, невезано да ли су живела у палатама или сиромашним колибама. Умеће и маштовитост везиље, сваки везени предмет чине малим ремек делом
© Sputnik / Лола Ђорђевић
10 / 27
Сваки фигура, чак и боја конца извезена на пешкирима имала је своје значење и симболику. Нажалост, анас се пешкири на свадбама не украшавају ручним везом, већ се за кићење младенаца, девера, војводе, старог свата користе машински везени или обични пешкири
© Sputnik / Лола Ђорђевић
11 / 27
Златовез. Укршавање текстила златним нитима се највише користи у украшавању народних ношњи и црквених одора. У средњем веку су одећу чаланова владарских породица златовезом украшавале везиље које су живеле на двору, док се одежда црквених великодостојника везла у црквеним радионицама.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
12 / 27
Косовски вез је настао у средњем веку и био је веома заступљен на српском двору. Један од најпознатијих перимера косовског веза је Похвала кнезу Лазару, коју је 1389 године, златним нитима на црвеној свили извезла монахиња Јефимија
© Sputnik / Лола Ђорђевић
13 / 27
Везени пешкири су некада били обавезан део венчања и крштења, али и део девојачке спреме. Пажљиво и са љубављу припремани, поклањали се важним учесницима тих догађаја и значили су поштовање и радост.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
14 / 27
За Разбој се каже да је једна од најпростијих справа која је икад конструисана, али и једна од најбитнијих справа у историји. На принципу на којем ради стари ручни разбој, раде и велике фабричке ткачке машине која производе хиљаде метара материјала.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
15 / 27
Ткање ћилима је вишевековна традиција српског народа. Најпознатији су пиротски ћилими познати по свом богатству боја и композицији. Постоји готово 100 мотива ових ћилима. Оригинални су изузетно густо ткани, танки и исто изгледају с лица и с наличја
© Sputnik / Лола Ђорђевић
16 / 27
Ћилим није само живописно изаткан ручни рад, већ нешто више. Сваки орнамент и шара имају своје значење: корњача, гугутка, врашко колено, кандило, пламен, софра..."приповедају" причу коју су вредни прсти ткаље изаткали
(једна ткаља може да изатка мање од једног квадратног метра ћилима месечно)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
17 / 27
Део пиротског ћилима са једном од најстаријих и најпознатијих шара познатих као "Ђулови" (цвет руже). Народно веровање је да се ћилим са овим мотивима поклања као "дар од срца"
© Sputnik / Лола Ђорђевић
18 / 27
Торба са етно мотивом инспирисаним шарама са ћилима
© Sputnik / Лола Ђорђевић
19 / 27
Мали ручно ткани ћилим и јастучница декорисани етно мотивима
© Sputnik / Лола Ђорђевић
20 / 27
Традиционалне шаре са пиротског ћилима, биле су инспирација вредним везиљама за израду ручно рађених медаљона
© Sputnik / Лола Ђорђевић
21 / 27
Медаљони се најчешће израђују техником ситног веза (покрстице) на платну које се потом ставља у метални оквир. Сваки комад накита је уникатан
© Sputnik / Лола Ђорђевић
22 / 27
Неизоставни део српске народне ношње су вунене чарапе. На изложби су изложене дворедне чарапе које се плету од домаће вуне помоћу пет игала , користећи две нити различитих боја(најчешће црвену и црну ) по чему су и добиле назив
© Sputnik / Лола Ђорђевић
23 / 27
Предмети украшени техником декоративног веза “Штампујит”, традиционалном раскошном техником веза коју негује влашка заједница у источној Србији, посебно у Неготинској Крајини и приобаљу Дунава.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
24 / 27
На изложби су представљене и минијатуре рађене техником ручног веза
© Sputnik / Лола Ђорђевић
25 / 27
Неретко, женама које се баве ручним радом није циљ да своје производе продају на тржишту, већ им је циљ уживање у раду и чување од заборава традиционалних заната које су и саме училе од својих мајки, бака....
© Sputnik / Лола Ђорђевић
26 / 27
Рукотворине са традиционалним мотивима које израђују жене окупљене у Етно мрежи, прешле су пут од српских села до најудаљених места на планети
© Sputnik / Лола Ђорђевић
27 / 27
Најчешће даровани као протоколарни поклони, путују широм света "приповедајући" причу о вредним рукама жена и традицији српског народа
© Sputnik / Лола Ђорђевић