Пустовање: Лепоте и тајне старог заната, старијег и од ткања /фото/
Пустовање: Лепоте и тајне старог заната, старијег и од ткања /фото/
Sputnik Србија
У време вештачке интелигенције и модерних израза, многи су чули за гостовање или бустовање, али су ретки они који су чули за пустовање -древну, скоро... 07.03.2026, Sputnik Србија
У време вештачке интелигенције и модерних израза, многи су чули за гостовање или бустовање, али су ретки они који су чули за пустовање -древну, скоро заборављену технику старог заната, старијег и од ткања
У времену где роботи потискују људе, где машине серијски "штанцују" производе по приступачним ценама, ручни рад постаје раритет, право мало ремек -дело у које је током стварања уткана енергија, емоција и стваралачко надхунуће аутора
На први поглед неко би помислио да су ово посебно дизајниране тениске лоптице, а заправо су у питању лоптице настале древном, од ткања старијом техником - пустовањем. Ову технику ваљања вуне користили су азијски народи у изради одеће, обуће, прекривача, шатора...
Постоје две врсте обраде вуне овом техниом; суво и мокро пустовање. Суво пустовање подразумева рад са специјалним иглама које се брзо убадају у слој вуне, чиме се повлаче и уплићу влакна. Потом се додаје нови слој вуне и тако све док се не добије жељени облик.
Мокро пустовање је старији традиционални поступак где се комади сирове, рашчешљане али непредене вуне ређају у слојевима који се поквасе водом и сапуницом. Следи процес ваљања где се притискањем и благим померањем вуне влакна међусобно сједињују, мрсе а као резултат се добија чврст нераскидив материјал
Од вуне је настала и прва лопта, тако што су пастири, док су чували овце, прикупљали длаке и вуну и од њих деци правили лопте за играње. По веровању номадских народа, предмети од пустоване вуне имају магичну моћ.
Чланице националног удружења произвођача рукотворина Етно мрежа су у Палати Србија приредиле изложбу „Нити државности“ на којој су изложене рукотворине уписане у Национални регистар нематеријаног културног наслеђа Србије
Вез је некада био саставни део образовања женске деце, невезано да ли су живела у палатама или сиромашним колибама. Умеће и маштовитост везиље, сваки везени предмет чине малим ремек делом
Сваки фигура, чак и боја конца извезена на пешкирима имала је своје значење и симболику. Нажалост, анас се пешкири на свадбама не украшавају ручним везом, већ се за кићење младенаца, девера, војводе, старог свата користе машински везени или обични пешкири
Златовез. Укршавање текстила златним нитима се највише користи у украшавању народних ношњи и црквених одора. У средњем веку су одећу чаланова владарских породица златовезом украшавале везиље које су живеле на двору, док се одежда црквених великодостојника везла у црквеним радионицама.
Косовски вез је настао у средњем веку и био је веома заступљен на српском двору. Један од најпознатијих перимера косовског веза је Похвала кнезу Лазару, коју је 1389 године, златним нитима на црвеној свили извезла монахиња Јефимија
Везени пешкири су некада били обавезан део венчања и крштења, али и део девојачке спреме. Пажљиво и са љубављу припремани, поклањали се важним учесницима тих догађаја и значили су поштовање и радост.
За Разбој се каже да је једна од најпростијих справа која је икад конструисана, али и једна од најбитнијих справа у историји. На принципу на којем ради стари ручни разбој, раде и велике фабричке ткачке машине која производе хиљаде метара материјала.
Ткање ћилима је вишевековна традиција српског народа. Најпознатији су пиротски ћилими познати по свом богатству боја и композицији. Постоји готово 100 мотива ових ћилима. Оригинални су изузетно густо ткани, танки и исто изгледају с лица и с наличја
Ћилим није само живописно изаткан ручни рад, већ нешто више. Сваки орнамент и шара имају своје значење: корњача, гугутка, врашко колено, кандило, пламен, софра..."приповедају" причу коју су вредни прсти ткаље изаткали
(једна ткаља може да изатка мање од једног квадратног метра ћилима месечно)
Део пиротског ћилима са једном од најстаријих и најпознатијих шара познатих као "Ђулови" (цвет руже). Народно веровање је да се ћилим са овим мотивима поклања као "дар од срца"
Неизоставни део српске народне ношње су вунене чарапе. На изложби су изложене дворедне чарапе које се плету од домаће вуне помоћу пет игала , користећи две нити различитих боја(најчешће црвену и црну ) по чему су и добиле назив
Предмети украшени техником декоративног веза “Штампујит”, традиционалном раскошном техником веза коју негује влашка заједница у источној Србији, посебно у Неготинској Крајини и приобаљу Дунава.
Неретко, женама које се баве ручним радом није циљ да своје производе продају на тржишту, већ им је циљ уживање у раду и чување од заборава традиционалних заната које су и саме училе од својих мајки, бака....
Приступ ћаскању је блокиран због нарушавања правила.
Поново можете да учествујете за:∞.
Ако се не слажете са блокирањем, користите формулар за повратне информације
Разговор је завршен. У дискусији можете учествовати 24 сата од објављивања чланка.
