Научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду Александар Митић истиче и да су избори у Мађарској најважнији избори који се одржавају ове године у Европи и да ће свакако имати утицај не само на ситуацију у Мађарској и њеном окружењу, већ и генерално на сукоб на трансатлантском нивоу.
Та фрактура која је већ веома јасна на трансатлантском нивоу сигурно ће бити под утицајем резултата парламентарних избора у Мађарској, објашњава он.
Јасно је да је ово, пре свега за Брисел и такозване либерално-демократске снаге, изузетна прилика да покажу да нису у потпуности изгубили утицај и да њихов такозвани поредак заснован на правилима још некако постоји. Они ће учинити све да Виктора Орбана, а самим тим и његове савезнике у Европи, региону, али и у Москви, Пекингу и нарочито у Вашингтону, ставе под притисак и смање њихов утицај на политику Европске уније, каже Митић за Спутњик.
Он напомиње да је више него јасно да се користе најразличитије врсте хибридних напада на мађарској премијера Виктора Орбана и да је прилично јасно одакле они долазе. Како се избори приближавају, види се све већи број спекулативних, не нужно лажних, али свакако сумњивих вести које имају за циљ да воде психолошки рат и утичу на изборни процес у Мађарској.
Наш саговорник каже да је управо завршница кампање до сада ишла у корист Виктора Орбана.
Без обзира на то што још не знамо какви ће бити резултати мађарских избора, поготово с обзиром на то да су промене могуће упркос данашњим прогнозама, чињеница је да би у случају промене власти у Будимпешти то била велика победа за Брисел и либерално-демократски део Европске уније, као и за њихове савезнике у Вашингтону. То би представљало додатни подстрек пред изборе у Сједињеним Америчким Државама.
Какве везе то има са Украјином?
Сценарио у којем би Орбан изгубио био би изузетно позитиван и за Кијев, који би сасвим сигурно добио и подстрек и финансије које жели, без обзира на то колико оне биле ограничене у односу на њихове првобитне жеље, објашњава Митић.
Свакако да би таква ,,опструкција" како је они сматрају у Бриселу и Кијеву од стране Виктора Орбана нестала и да би се самим тим извршио притисак и на Братиславу, односно Роберта Фица, али и на Праг, односно на Андреја Бабиша.
То би, тврди Митић, био ударац ширем централноевропском региону који заступа критичнији став према политици Брисела у вези са Украјином. Тај блок се већ сада јасно оцртава, каже он, и он се доживљава као реметилачки фактор унутар ЕУ.
Шта то значи за Србију?
Митић сматра да би се притисак Брисела пренео и на српско-мађарску енергетску сарадњу која је, по његовом мишљењу, једна од кључних ставки у овом тренутку.
Знамо да је премијер Орбан веома промишљено направио стратешко партнерство са Србијом по питању енергетике дакле и нафте и гаса, електричне и нуклеарне енергије. Доста тога јесте урађено по том питању, али и даље постоје неке врло интересантни планови, као што су нафтовод Србија–Мађарска, потенцијално учешће Србије у пројекту Пакш 2 нуклеарне централе. То су све пројекти који би, сасвим сигурно, били можда и доведени у питање када би дошло до промене власти у Будимпешти.
Остаје да се види како би изгледао и гасни аранжман и колико би нова власт у Мађарској желела да настави политику супротстављања Бриселу у политици да затвара руски гас за европско тржиште од 2027. године. Све ово би се прелило и на Србију и на њену енергетску стабилност, каже наш саговорник.
У том енергетском смислу, промена власти у Мађарској би сасвим сигурно довела до више притисака на Београд што, наравно, није добро. Такође можемо да очекујемо и притисак на однос између Будимпеште и Бањалуке, што је очигледно у плану Брисела. То би само изазвало додатне конфронтације на релацији између Брисела и Вашингтона, закључује Митић.
Погледајте и: