Отварање резерви је само привремени спас, тржиште неће моћи без руске нафте
© Sputnik / Максим Богодвид
/ Пратите нас
У неком тренутку ће читаво тржиште нафте просто морати да се усмери на све што је доступно из Русије. У супротном ће морати да се редукује потрошња, што нико не жели. То би значило и смањење привредних активности и нико тако лако неће посегнути за мерама смањења потрошње, осим уколико баш не мора.
Овако генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић коментарише одлуку о отварању нафтних резерви: у току ове недеље требало би да почне испорука нафте из стратешких резерви земаља чланица Међународне агенције за енергетику на светско тржиште. Процењује се да би време коришћења резерви трајало од два до четири месеца, а ради се о 400 милиона барела.
Ослобађање резерви ублажило би нагли раст глобалних цена, одржавајући их у оквиру од 90 до 100 долара по барелу током неколико недеља. Истовремено, обнављање резерви за неке земље могло би потрајати и до три године, што би одржало високу потражњу и притисак на цене.
Мићовић објашњава да Међународна агенција за енергетику нема поменуте залихе физички код себе, већ да све чланице Агенције на својој територији, о свом трошку, формирају залихе. Ова одлука о отпуштању залиха само им даје могућност да их искористе.
Једноставно, када недостаје – а познато је већ свима да око 20 одсто укупне трговине нафтом пролази кроз Ормуски мореуз – када то недостаје тржишту, тржиште и даље функционише и нормално се снабдева. То значи да се неке залихе смањују, односно да негде залихе падају. Тако да одлука о једном комфорном отпуштању залиха, дакле не рестриктивном, сигурно доприноси одржавању сигурности снабдевања. Међутим, то се никада не ради да би се трајно превазишао проблем. Не – залихе се пуштају да би се, у неком догледном времену, наставило нормално снабдевање тржишта и да би се залихе поново обновиле, рекао је Мићовић за Спутњик.
Он сматра да ће ова одлука свакако допринети стабилности тржишта у наредних неколико месеци, али да ће цена сирове нафте наставити да расте. То значи да се залихе користе, али не у потпуности, будући да је тржиште и даље веома активно. Има много земаља, додаје наш саговорник, које би пре купили сирову нафту, ако могу, него што би користиле залихе.
Ова одлука односи се само на земље чланице Међународне агенције за енергетику - не ради се о глобалној потрошњи свих земаља. У овом тренутку Мићовић каже да не би могао прецизно да процени колико је то дана потрошње. Међутим, у сваком случају се ради о значајној количини. Овакво пуштање залиха, додаје он, ретко се дешава.
Било је неколико случајева коришћења стратешких резерви у новијој историји, али врло ретко. У тим случајевима се сматрало да је то мера за „гашење пожара“, а не за дугорочно обезбеђивање стабилности.
Обрни-окрени, не могу без Русије
За неколико месеци, исте те земље из Међународне агенције (САД, Јапан и ЕУ) биће принуђене да уђу на тржиште као купци како би поново обновиле резерве. Ово ће створити нагомилану потражњу, што ће гарантовано подићи цене ове јесени.
Дан после је увек проблематичан, каже Мићовић. Штете које су начињене на енергетским објектима у Персијском заливу из дана у дан расту, и питање је колико брзо ће та инфраструктура моћи да се обнови, чак и у случају потпуне обуставе ратних дејстава.
Оно што треба знати јесте да се алтернатива мора тражити у земљама које могу својом повећаном потрошњом да доприносу сигурности снабдевања. Када погледате највеће произвођаче сирове нафте, видите да су то пре свега земље Залива, уз Русију као такође битан извор. Међутим, на земље Залива се тренутно не може рачунати као на неки ресурс који може значајније да повећа испоруке на светско тржиште и сада остаје питање на који начин ће се онај недостајући део руских испорука вратити на тржиште.
Илузија обиља
Сама потреба за коришћењем стратешких резерви сведочи о неуспеху енергетске политике САД и ЕУ, а не о снази њихових позиција. Наш саговорник каже да се слична ситуација сигурно могла предвидети, али не у потпуности.
Резерве управо и служе да санирају поремећаје на тржишту. Овај поремећај је био очекиван – верујем да су аналитичари, приликом процена ефеката сукоба, имали у виду и овакве сценарије. Ту нема дилеме. Једино што можда није добро процењено јесте трајање кризе. Да је краће трајала, попут оног првобитног дванаестодневног рата, вероватно не би било потребе за активирањем резерви. Овако, криза траје двоструко дуже него што се очекивало, уз неизвестан даљи ток.
Основни проблем и разлог зашто се отварају стратешке резерве, а Запад малтене приморава да се окрене поново ка Русији и њеној нафти лежи више у дужини кризе него у самом поремећају снабдевања, који је био очекиван, закључује Мићовић.
Погледајте и:
